„DNEVNIK” U ŠIDU Pet sela imaće vodu do iduće godine

– Bez te pomoći ne bismo mogli raditi ni škole ni vodovode, niti bilo šta – napominje Semenović, i ističe da imaju dobru saradnju s višim nivoima vlasti.Budžet opštine iznosi oko 1,2 milijardu dinara, iako je projektovan na 1,35 milijardu, međutim, ukoliko bude ostvaren na 1,2 milijarde dinara, lokalna samouprava će uspeti da isfinansira sve redovne troškove, plate, škole, zdravstvo, socijalna davanja.

– Ove godine započinjemo drugu fazu rekonstrukcije Osnovne škole „Sremski front” s prvim zatvorenim bazenom u šidskoj opštini, što je kapitalna investicija, koju kompletno finansira Kancelarija za javna ulaganja i vredi 120 miliona dinara – kaže Semenović. – To je najveća investicija u ovoj godini. Nastavljamo infrastrukturno opremanje Industrijske zone u KO Adaševci, uz pomoć Uprave za kapitalna ulaganja. Zona se prostire na 120 hektara, trenutno nema nijednu kompaniju, a „Termo vul” je prva koja će u naredna dva meseca započeti izgradnju svoje fabrike, i to je „grinfild” investicija.

Po njegovim rečima, do sada su uz podršku Pokrajinske vlade uradili pristupne saobraćajnice u Zoni duge gotovo 900 metara, izbušili bunare i napravili sistem za vodosnabdevanje – dva bunara kapaciteta deset litara u sekundi, što ispunjava uslove za hidrantsku mrežu, što su sve bile potrebe investitora.

– Izgrađene su i trafostanice, koje su sufinansirane uz pomoć Uprave za kapitalna ulaganja, a ove godine završavamo drugu fazu saobraćajnica i pešačko-biciklističku stazu, ostaje nam još da bude završena gasifikacija koju Šid nema – ističe Semenović. – Imamo mrežu na teritoriji cele opštine, ali već godinu dana se Sremska Mitrovica i Šid spajaju magistralnnim vodom, što se očekuje da će biti završeno do kraja leta, te ćemo napokon imati gas u našoj opštini. Urađeno je i atmosfersko odvodnjavanje, kanalska mreža, te je Zona spremna za investitore.

Rade se putevi oko Šida

Pošto se državne putevi rekonstruišu u većini opština, do Šida je bilo malo komplikovano stići, što nam potvrđuje i zamenik predsednika opštine Šid Zoran Semenović.

– Teretni saobraćaj je zbog radova preusmeren na Šid, ne može se proći ni kod Adaševaca jer se radi put, radi se i oko Rume, a radovi će trajati još godinu, te se mora ići okolnim putevima – ističe Semenović. –Radi se auto-put Kuzmin–Batrovci, ali i Kuzmin–Rača, i on zahvata našu opštinu u KO Višnjićevo, i tu će radovi trajati godinu, ali će biti bitno poboljšana komunikacija između Srbije i Republike Srpske, što je takođe veoma bitno jer naši građani koriste taj put i kada idu u Bijeljinu, kao i u Beograd. U Novi Sad idemo preko Bačke Palanke ili Partizanskim putem preko Erdevika i Divoša, Banoštora, vrlo retko idemo do Novog Sada auto-putem.

On napominje da svaka opština sigurno tvrdi da je njena industrijska zona najatraktivnija i najbolja, ali da je to u stvarnosti njihova jer se nalazi na svega pet kilometara od granice s Evropskom unijom, na 15 kilometara od granice s Republikom Srpskom kada bude završen auto-put i kod sela Višnjičevo, a Beograd i Novi Sad su na 80 kilometara od zone.

– Takođe je važno da još uvek imamo radnike i stručne i fizičke radnike koji će moći da budu uposleni u tim zonama, pošto je sada već evidentno da ih ni u Rumi ni u Sremskoj Mitrovici više nema – kaže zamenik predsednika opštine Šid.

U Šidu je nezaposleno oko 2.000 ljudi, a ima ukupno 30.000 radno sposobnih, tvrdi Semenović, te je stopa nezaposlenosti blizu deset odsto, što je najviše u Sremu.

– Ima i ljudi prijavljenih na Biro za zapošljavanje iako imaju privatne poslove, poljoprivredna porodična gazdinstva, bave se povrtarstvom, preradom, ratarstvom, međutim, jeftinije im je da se prijave na Biro nego da u okviru svog poljoprivrednog gazdinstva plaćaju doprinose državi za više članova porodice – kaže Semenović. – Šid ima potencijal od hiljadu radno sposobnih ljudi u svakom trenutku da ih investitor uposli.

Šid je zasebna mesna zajednica, a ima još 18 u svojoj opštini, a ulaže se u sva sela.

– Nijedno selo u šidskoj opštini nema ispod 1,2 milion dinara na godišnjem nivou. Ulaganja zavise i od veličine sela, broja stanovnika, njihovog atara, međutim, i u naša najmanja sela, kao što su Molovin, Bikić Do, Privina Glava, koja imaju ispod 200 stanovnika, godišnja ulaganja iznose više od 1,2 milion dinara, što kada je reč o infrastrukturi u selu, što kada je u pitanju redovno održavanje objekata koji su javna svojina – kaže Semenović.On ističe da do pre dve godine u šidskoj opštini sela Sot, Bikić Do, Privina Glava, Ljuba i Molovin nisu imala vodu.

– Sve prethodne vlasti decenijama nisu vodile računa o tome da ljudi imaju ono osnovno za život – vodu. U 21. veku ne znače ni saobraćajnice, ni fiskulturna sala ako ljudi nemaju vodu. Lokalna samouprava se obratila pokrajinskom sekretaru za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuku Radojeviću, koji je razumeo problem rešavanja vodosnabdevanja u šidskoj opštini. Pre dve godine rešili smo komletno vodosnabdevanje Sota, prošle godine Privine Glave i Bikić Dola i završavamo radove na vodosnabdevanju u Ljubi – biće gotovi sredinom septembra, i ostao nam je još Molovin, koji ima malo stanovnika, ali smo pronašli rešenje da preko Međunarodne organizacije za migrante iz Sota izvučemo cevi do Principovca, prihvatnog centra za migrante, i odatle ih dovučemo do Molovina – kaže Semenović. – Stanovnici Molovina će takođe imati vodu iz česme početkom iduće godine. Za četiri godine smo tako rešili problem koji postoji oduvek. Ljudi nisu imali nikakvu javnu vodu, već bunarsku i hidrofor, što je bilo u privatnom vlasništvu.

On napominje da to uopšte nisu najveća ulaganja, niti svote, ali je, po njegovom mišljenju, najvažnija investicija za Šid.

– U poređenju s infrastrukturnim radovima, da li je asfalt urađen u jednom sloju ili u dva, daleko važnije je ljudima obezbediti vodu, te će 2.000 stanovnika šidske opštine i sva sela šidske opštine imati vodu – napominje Semenović. – To je zaista bio najveći problem, koji će biti rešen do kraja godine. Zona, radna mesta, sve je upitno. Ko hoće da radi, posla ima u našim kompanijama, nama je bilo bitno da rešimo vodu. 

Maša Stakić