„Dnevnik” u selu kroz koje se ne prolazi - Stejanovci

U Stejanovcima živi manje od hiljadu stanovnika, prosečne starosti od oko 40 godina, i premda su zavučenije i mirnije selo, koje zbog tih prednosti ispašta na drugu stranu, te se privredno ne razvija, ipak se može pronaći sve što je osnovno i neophodno za život.

- Selo je većinom poljoprivredno, ali u poslednje vreme je otvoreno dosta fabrika u Rumi, pa 30-40 odsto stanovništva radi paralelno i tamo - kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Stejanovci Zdravko Popović, koji je zimus sasvim neplanski došao na tu funkciju. - Mi smo navikli da smo malo skrajnuti, ali ne primećujemo to kao nedostatak. Recimo, Veliki Radinci nisu mnogo veći od nas, ali im ta prolaznost daje više mogućnosti za privredu, a mi smo sami za sebe, nismo nikome na oku i nemamo mogućnost da se širimo. Ipak, imamo lep mir, tačno smo između Rume i Sremske Mitrovice. Imamo i tri prodavnice koje zadovoljavaju naše potrebe, ambulantu koja radi utorkom i četvrkom, vrtić i osnovnu školu do četvrtog razreda... U planu nam je da otvorimo apoteku, imamo lokal prekoputa prodavnice, bila je tu nekad poljoprivredna apoteka, pa je treba srediti. Sad smo u pregovorima.

Najukusniji i pride besplatan čaj od lipe

U samom centru sela postoji jedna ogromna lipa koja svakog juna meštane daruje svojim cvetom. Tako je i baka Dragica i ove godine odlučila da se njome posluži, nabere kol’ko uzmogne, kako bi napravila „prelep čaj”, čiju je recepturu naučila od ujaka.

- Osušiš cvetove u ’ladovini, pa kad kuvaš, prva voda se baci jer ima dosta praha, pa se druga pije i bde prelepo - objašnjava nam nasmejana sagovornica, mada u početku ne baš voljna da sa nama razgovara o bilo čemu. - Sve ovo je za kućnu upotrebu, otkud znam da l’ ću imati koji dinar da kupim čaj u radnji. Mnogo nam je skupo da kupujemo kako bismo kuvali, a kad možemo, kupimo gotovo. A ovde dođete, niko vam ne brani da naberete, sve je besplatno...

Teške grane velelepne lipe spustile su se do trotoara, pa je svakome zgodno da do’vati kol’ko mu čega treba, a Dragica kaže da je to drvo nešto što se u selu najviše i promenilo.

- Ja sam došla iz daleka, iz Bosne, pre rata, ljubav me je dovela. Navikla sam se, u početku nije bilo baš zgodno... Dugačke njive za kopanje, pa ja sednem nasred i plačem, a muž viče: „’Ajde ustaj, sramota, videće te neko” - priseća se meštanka.

Upravo blizina gradova pruža mogućnost mladima da se ipak zadrže u selu, a Mesna zajednica već neko vreme ulaže u mesto tako što postavlja dečja igrališta, uređuje fudbalske i košarkaške terene; tokom letnjeg raspusta bi trebalo da se počne s renoviranjem objekta osnovne škole, odnosno da se srede krov, instalacije, fasada, podovi... U planu je i postavljanje mobilijara za treniranje na otvorenom, reflektora na fudbalskom terenu, ali i renoviranje male sale Mesne zajednice koja služi za sve vrste okupljanja u selu.

Za uspeh presudni upornost i čist rad

Dva momka, od oko 50 i kusur godina, Aleksandar Vuković i Radoslav Petrović, stoje ispred kuće od jednog, i divane. Koliko je šta poskupelo, kako se živi otkako su smanjili ili pozatvarali svoje farme svinja, koliko su se ljudi raselili i zatvorili u sebe...

- Ma, nikad se nije bolje živelo, veruj mi - najglasniji je Vuković. - Nigde nikog nema, možeš da spavaš kol’ko ’oćeš, nit’ ko živi u selu, legneš, spavaš, ptičice cvrkuću... Skupili smo malo kalorija, sad se to polako troši. Iskreno pričamo, baš onako najiskrenije? Skoro kao i vi u gradu, kao što ne znate prvog komšiju, tako se i ovde razređuju prijatelji, naročito rodbina. Svako se povlači u sebe, nemaština neviđena, baš sad komentarišemo cene, pozatvarali smo farme svinja, zato je i najisplativije spavati po ceo dan! Dobro, u ovoj prodavnici ima svega, jeftinije je nego Lidl, tako da je to dobro.

Revoltirani sve lošijim životom na selu, kažu da ima i onih uspešnijih, ali da bi se stvarno uspelo, recept je jasan - upornost i čist rad!

- Radili smo dosta na očuvanju životne sredine, pa smo tako očistili nekoliko deponija oko sela i nabavljamo kontejnere, sad su nam livade čiste - dodaje Popović, a mi primećujemo da je zapravo celo mesto veoma uredno i čisto, što je našem sagovorniku posebno drago. - Ja ovde volim sve, komplet, ne bih ništa odvojio, ovde sam rođen i odrastao.

Atmosfera u selu, satkana međuljudskim odnosima, umnogome doprinosi takvom doživljaju koji ima naš sagovornik, pa nas uverava kako svakog meštanina zna „u glavu” i da su svi dobrodošli kome god da zakucaju na vrata.

Od Stojangrada do Stejanovaca

Stejanovci spadaju u red viševekovnih vojvođanskih sela, a prema nekim podacima, nastali su pre 16. veka, budući da se u tom periodu spominje manastir Svetog Đorđa.

Prvobitno mesto bilo je na drugoj lokaciji i zvalo se Stojangrad.

- Imamo manifestacije i odziv uvek bude baš lep, a to su Prvi glas Srema i manifestacija Đeram. Takođe, imamo i znamenitosti u i oko sela, a to su crkva Svetog Nikole, Most razmene i spomen obeležje na mestu gde su naši meštani streljani u Dugom svetskom ratu - zaključuje Popović.

Lea Radlovački