SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE „ZASAVICA” ČUVA AUTOHTONE RASE SRBIJE Najveća farma u Evropi, a evo ko su njeni stanari

Pašnjakom rezervata hoda oko 250 magaraca, a upravitelj zaštićenog područja Slobodan Simić za „Dnevnik” kaže da su s tim brojem najveća farma u Evropi, a druga u svetu. Počeli su sa uzgojem još 2000. godine, a Nikola Nilić čija je primarna delatnost u okviru službe prirodi u Zasavici rad na farmi, kaže da je 2008. godine, kada je on došao, bilo tridesetak eksperimentalno kupljenih starih magarica.

- Tada smo pravili selekciju, kupovali nove jedinke, da bismo posle nekog vremena počeli sa njihovom reprodukcijom u okviru zaštićenog područja. Sada imamo 250 komada i taj broj bi bio i veći, no gledamo da balansiramo sa brojnošću, muške uglavnom prodajemo. Na osnovu svih životinja smo razvili ugostiteljstvo, odnosno ovde se jede samo ono što mi na organskom pašnjaku proizvedemo. Napravili smo simbiozu zaštite i upravljanja. Ženke magarice sve uglavnom ostavljamo, jer ih i držimo najviše zbog mleka koje je najzdravije na svetu. To su balkanski magarci i njih većinski imamo, no u procesu smo registrovanja i druge rase, odnosno banatskog magarca. Imamo sve velike banatske mužjake, a kada se pare sa ženkama, dobijaju se relativno velika pulad, a ako povuku očeve gene, prednjačiće banatski DNK – kaže Nilić, koji je inače inženjer zaštite životne sredine po struci.

Kako Nikola kaže, od pre tri godine, pokrenuli su i proizvodnju organskih jaja. Kokošinjac broji oko 130 gološijana, kaporki i drugih vrsta primitivnih domaćih sorti kokošaka. Puštene su na slobodu i non stop su napolju, hrane se kukuruzom, pšenicom, suncokretom, takoreći, čista prirodna proizvodnja. One same legu piliće, same ih othranjuju, a jaja idu kao alva.

Razlika između ove dve vrste magaraca je mleku i u veličini. Naime, balkanski magarac dostiže težinu 50 ili 60 kilograma, dok u Banatu žive i jedinke koje su duplo veće, i mogu težiti čak 150 do 200 kilograma. One daju mnogo više mleka. Priča o njegovoj lekovitosti datira kroz istoriju, još od doba  Starog Egipta preko Grka i Rimljana…

- Ljudi ga danas takođe kupuju za prehlade, respiratorne infekcije, astmu, a poznato je da je odlično za jačanje imunog sistema, ali i za korišćenje posle preležanih težih bolesti, kako bi se  organizam brže oporavio. Mi sve što proizvedemo i prodamo, a inače je litra mleka 50 evra. Pravimo i sir koji je najskuplji na svetu i kilogram košta 1.000 evra, a mi pravimo manja pakovanja, odnosno 50 grama sira za 50 evra _ priča naš sagovornik.

Nije za čuditi što je cifra tako strmoglavo velika, s obzirom na to da je potrebno 25 litara magarećeg mleka, kako bi se napravio kilogram sira, a to se skupi za pet do šest dana. Poređenja radi, jedna magarica, tokom svoje laktacije, odnosno u toku godinu dana muže, može da da između 20 do 35 litara mleka. 

- Svi magarci su preko zime zatvoreni, dok su konji i podolska goveda pušteni. Magarci se ne grupišu kao ostala stoka i teže podnose zimske uslove, pa su tako u rezervatu natempirale same period puljenja. Tako preskaču vreme od novembra do aprila, mada se u tom periodu spordično neka opuli, ali ostale su „naštelovane‟ da to bude od aprila pa do kraja jeseni. Baš zato što su u to vreme pod vedrim nebom, slobodno lutaju pašnjakom, toplo je vreme i ima hrane u prirodi. Mazni su i vole kada ih ljudi hrane šargarepom – ističe Nikola.

Osim farme magaraca, ništa manje važni reprezenti naših autohtonih radnih rasa su podolska govečad, koja su se na našim prostorima kroz istoriju koristila na njivama tokom oranja, a danas uživaju slobodni u prirodnom ambijentu stepskog pašnjaka Valjevac, na površini od oko 300 hektara.

- Oni su prvi došli u Zasavicu, još 1997. godine, otkako je ovaj predeo poneo titulu specijalnog rezervata prirode. Neki su uvezeni iz Mađarske, nešto je došlo iz Bačke, a najviše jedinki brojali smo 2000. godine, kada smo imali 100 jedinki. Onda smo počeli da smanjujemo taj broj, jer nemamo dovoljno kapaciteta i danas raspolažemo sa oko 35 komada. Dovoljan je jedan bik na 20 do 30 krava, jer u suprotnom bude i tuča. One imaju baš masno mleko i produkuju količine koje su dovoljne samo za tele – priča nam Nikola.

Podolska govečad su impozantnog izgleda, a tokom naše Safari vožnje, susreli smo se sa ogromnim primerkom goveda, koji na glavi nosi gorostasne rogove, poput krune, kao dokaz da je jedan od vladara Mačvanskog kraja.

U životinjakom carstvu Zasavice trčkaraju i brdski domaći, autohtoni konji sa pašnjaka, koji prednjače po brojnosti.

- Imamo oko 350 komada i svi su napolju, a s obzirom na to da se i one sada ždrebe, do jeseni očekujemo i više od 400 – ukazao je Nilić. – No, koliko god da je možda impozantna ta brojka sama po sebi, toliko nam je vrlo problematična. Njih najteže kontrolišemo, poprilično su podivljali, dešavaju se incesti, no mi se nadamo da će se na kraju sve dobro završiti. Jako ih je teško zatvoriti, jer su bukvalno kao konji sa Divljeg Zapada. Njih smo najkasnije nabavili, oko 2014. Godine. Radi se o niskom konju, koji je otporan na sve klimatske promene, ne traži posebnu hranu, živi samo na travi i dovoljno mu je to što popase. Ima veliki procenat reprodukcije i svake godine se ždrebi.

Ivana Bakmaz