DNEVNIK U NOVOM ORAHOVU Sve manje gusaka i oraha, al’ je sve više dece

Dugačko je, vele Orahovčani, čak šest kilometara (mada se Gugl mapa ne bi složila baš u metar), kroz mesto prolazi regionalni put, u blizini su, osim centra lokalne samouprave, Senta (kojoj su nekada pripadali) i Subotica, tu je i auto-put, rečica Čik, a u samom selu ima svega što vam srce poželeti može!

Iako prethodno ime Senćanski Gunaroš (Sentagunaroš, kako se i dalje selo zove na mađarskom) potiče od reči „guska“ (gunar), a noviji, današnji naziv dobija po orasima koji su nekad bili simbol sela, kako to obično biva, danas je sve manje gusaka i oraha u selu, a vala i meštana.

Tvrdeći da „kriziraju“, jer i dalje imaju više umrlih nego rođenih, u Novom Orahovu trenutno ima „samo 1.600“ stanovnika i osnovna škola sa svih osam razreda.

- Mnogo manje imamo i oraha i gusaka, ali se trudimo da sadimo drveće na javnim površinama – kaže sekretar Mesne zajednice Novo Orahovo Hajnalka Šipoš, dodajući da je tradicija da se, kad se rodi beba, orah posadi u toj kući, a drvo simbolizuje rast malog čoveka, te da, ako bude lepa krošnja, novorođenče će izrasti u srećnu i bogatu osobu. - Pre dve godine smo počeli da sadimo drveće za svaku novorođenu bebu u selu, prekoputa škole, u javnom parku. Zasad smo sadili hrastove, ali gledamo da to bude neko drvo koje je dugovečno. Takođe, kod svake sadnice stavljamo tablicu sa imenom roditelja i deteta. Pretprošle godine rodilo nam se 14 dece, a prošle 13.

Lepa novonastala tradicija (za koju se nadamo da će to zaista i postati) samo je još jedan od pokazatelja koliko je važno u selu negovati zelenilo, naročito kad imate, kao u Novom Orahovu, oko 20 hekara zelenih površina! To znači da gdegod da se okrenete, eto nekog parka. A uz negovanje ekološke svesti, u selu se neguje i višejezičnost. Iako je najviše Mađara (oko 85 odsto), potom Rusina (osam odsto) i Srba (oko dva procenta), uglavnom sva deca govore sve jezike, premda najviše mađarski i srpski, makar do te mere da mogu da se sporazumeju. Tome doprinosi obdanište u kom svi mališani zajedno idu, da bi se kasnije opredelili da li će ići u osnovnu školu u selu, te učiti na mađarskom jeziku, ili će putovati do Bačke Topole gde je nastava na srpskom.

- Problem je što se kod nas srpski jezik uči kao jezik sredine, ali kad deca odrastaju u porodici i okolini gde se priča mađarski, to znači njima srpski jezik nije jezik sredine, već strani jezik - ističe Šipoš, napominjući da u školi i vrtiću imaju ukupno oko 140 dece. - Inače, emigracija je i nas pogodila. Početkom dvehiljaditih na popisu nas je bilo 1.900, a onda je mnogo njih otišlo da radi u inostranstvu. Ipak, ima i pozitivnih primera da su se mladi doselili ovde ili se vratili iz inostranstva. Dobra je akcija za kupovinu seoskih kuća, nama čak i mađarska Vlada isto daje tu mogućnost, jer mladi inače ne bi mogli da kupe sami kuću. Dosta kuća je kupljeno, tako da sada nemamo mnogo praznih, ali ima onih koje jesu zbog privremenog boravka u inostranstvu. Poneke su na prodaju, a cena zavisi od stanja, recimo da se mogu kupiti od 7.000 evra, pa do 40.000. Najjeftinije su one koje da l’ vrede da l’ ne vrede. A cene su i skočile, pa ona koja je ranije koštala 6.000 evra, sad je oko 10.000.

Prilike da se mladi vrate na selo dovele su do toga da u Novom Orahovu trenutno ima oko 400 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava! Oni se mahom bave proizvodnjom povrća, voća i ratarstkih kultura, dok ima i 12 velikih registrovanih farmi krava ili svinja, koje broje više od sto grla.

- Prednost nam je što smo na regionalnom putu, ali negativni deo je da imamo mnogo saobraćajnih nezgoda, zbog brzine ili zato što ne daju prednost pešacima, iako su na pešačkom prelazu. Ne možemo da stavimo ležeće policajce jer je regionalni put, ali imamo smeli plan da stavimo iglice ili napravimo rupe... To je šala, naravno. Ali, imamo pravi plan da možda jednom, ako nas neko odgore pogleda, da napravimo kružni tok u centru sela, jer bi to smanjilo brzinu. Znate, veliki je promet, naročito ujutru. Sedim ovde u kancelariji i gledam kroz prozior šta se dešava, pa se držim za glavu, nekad čak i izađemo da reagujemo. Ali, naša kultura je takva, ne posvećujemo dovoljno pažnje pešacima, a bilo je i onih koji prolaze na crveno. Mi imamo i kamere, pa smo pokazali snimke policiji - kaže naša sagovornica.

Međutim, prednost o kojoj se može pričati je upravo ona blizina većih centara, pa samim tim i prilika za zapošljavanjem, što meštani Novog Orahova koriste. Tako većina porodica i funkcioniše - žive od fiksne plate i poljoprivrede.

Kad je reč o ulaganju u selu, prethodnih desetak godina najviše su radili na asfaltiranju ulica i rešavanje vodovoda, dok trenutno rade na gasifikaciji. Takođe, kao važnu investiciju navode i višedecenijsku borbu za zgradu Doma kulture koji su meštani sami izgradili pedesetih godina, da bi objekat potom bio privatizovan i tek pre četiri godine ponovo postao vlasništvo Mesne zajednice i to uz pomoć Mađarskog nacionalnog saveta, Opštine Bačka Topola, lokalnih firmi i meštana.

- Takođe, 2008. godine smo kupili jednu od najstarijih kuća u selu i sad je to Zavičajni dom. Objekat ima više od sto godina. Renovirali smo je i sad nam služi za okupljanja, manifestacije, ali i za izradu ručnih radova, čuvanje tradicije. Unutra su predstavljeni mađarski i rusinski običaji i nošnje - kaže Šipoš, sprovodeći nas kroz prostorije koje su tu od početka, ali i one koje su dozidali kako bi imali prostora za sve ono što im treba.

A treba im, vala, za mnogo šta! Godišnje imaju toliko događaja i manifestacija da im se ne zna broj. Od februarskog Karnevala za ispraćaj zime (koji, kako smo se složili, nije bio baš najuspešniji), uskršnjih izložbi i vašara, preko sportskih susreta, radionica, pa do najvažnijeg Dana novog hleba koji obeležavaju i kao slavu sela 26. avgusta. Kasnije, za zimskog svetog Nikolu (6. decembra) imaju Svetog Nikolu koji na kočijama ide po selu i deli simbolične poklone, a onda i Deda Mraz ima sličan zadatak za novogodišnje praznike.

- Jako nam je važno to što su nam članovi Saveta iz različitih oblasti, pa imamo poljoprivrednika, nastavnicu, mladog pravnika, vlasnika firme... To nam je velika sreća, jer nije sve samo politika. Mi smo Mađari, nama je to važno, ali gledamo da radimo u interesu cele zajednice, da je očuvamo. Kao cilj smo postavili da selo bude takvo da ljudi vole tu da žive, da se dobro osećaju, da su bezbedni, da nema velikih problema - zaključuje Hajnalka Šipoš naš nedavni „kratki“ razgovor kojim je Novo Orahovo u našim očima postalo jedno od lepših i zanimljivijih sela u kojima bi se moglo lepo živeti.

Što da ne, ipak se može naći kuća i za desetah hiljada evra.

Tekst i foto: Lea Radlovački