ДНЕВНИК У НОВОМ ОРАХОВУ Све мање гусака и ораха, ал’ је све више деце

Дугачко је, веле Ораховчани, чак шест километара (мада се Гугл мапа не би сложила баш у метар), кроз место пролази регионални пут, у близини су, осим центра локалне самоуправе, Сента (којој су некада припадали) и Суботица, ту је и ауто-пут, речица Чик, а у самом селу има свега што вам срце пожелети може!

Иако prеthodno име Сенћански Гунарош (Сентагунарош, како се и даље село зове на мађарском) потиче од речи „гуска“ (гунар), а новији, данашњи назив добија по орасима који су некад били симбол села, како то обично бива, данас је све мање гусака и ораха у селу, а вала и мештана.

Тврдећи да „кризирају“, јер и даље имају више умрлих него рођених, у Новом Орахову тренутно има „само 1.600“ становника и основна школа са свих осам разреда.

- Много мање имамо и ораха и гусака, али се трудимо да садимо дрвеће на јавним површинама – каже секретар Месне заједнице Ново Орахово Хајналка Шипош, додајући да је традиција да се, кад се роди беба, орах посади у тој кући, а дрво симболизује раст малог човека, те да, ако буде лепа крошња, новорођенче ће израсти у срећну и богату особу. - Пре две године смо почели да садимо дрвеће за сваку новорођену бебу у селу, прекопута школе, у јавном парку. Засад смо садили храстове, али гледамо да то буде неко дрво које је дуговечно. Такође, код сваке саднице стављамо таблицу са именом родитеља и детета. Претпрошле године родило нам се 14 деце, а прошле 13.

Лепа новонастала традиција (за коју се надамо да ће то заиста и постати) само је још један од показатеља колико је важно у селу неговати зеленило, нарочито кад имате, као у Новом Орахову, око 20 хекара зелених површина! То значи да гдегод да се окренете, ето неког парка. А уз неговање еколошке свести, у селу се негује и вишејезичност. Иако је највише Мађара (око 85 одсто), потом Русина (осам одсто) и Срба (око два процента), углавном сва деца говоре све језике, премда највише мађарски и српски, макар до те мере да могу да се споразумеју. Томе доприноси обданиште у ком сви малишани заједно иду, да би се касније определили да ли ће ићи у основну школу у селу, те учити на мађарском језику, или ће путовати до Бачке Тополе где је настава на српском.

- Проблем је што се код нас српски језик учи као језик средине, али кад деца одрастају у породици и околини где се прича мађарски, то значи њима српски језик није језик средине, већ страни језик - истиче Шипош, напомињући да у школи и вртићу имају укупно око 140 деце. - Иначе, емиграција је и нас погодила. Почетком двехиљадитих на попису нас је било 1.900, а онда је много њих отишло да ради у иностранству. Ипак, има и позитивних примера да су се млади доселили овде или се вратили из иностранства. Добра је акција за куповину сеоских кућа, нама чак и мађарска Влада исто даје ту могућност, јер млади иначе не би могли да купе сами кућу. Доста кућа је купљено, тако да сада немамо много празних, али има оних које јесу због привременог боравка у иностранству. Понеке су на продају, а цена зависи од стања, рецимо да се могу купити од 7.000 евра, па до 40.000. Најјефтиније су оне које да л’ вреде да л’ не вреде. А цене су и скочиле, па она која је раније коштала 6.000 евра, сад је око 10.000.

Прилике да се млади врате на село довеле су до тога да у Новом Орахову тренутно има око 400 регистрованих пољопривредних газдинстава! Они се махом баве производњом поврћа, воћа и ратарстких култура, док има и 12 великих регистрованих фарми крава или свиња, које броје више од сто грла.

- Предност нам је што смо на регионалном путу, али негативни део је да имамо много саобраћајних незгода, због брзине или зато што не дају предност пешацима, иако су на пешачком прелазу. Не можемо да ставимо лежеће полицајце јер је регионални пут, али имамо смели план да ставимо иглице или направимо рупе... То је шала, наравно. Али, имамо прави план да можда једном, ако нас неко одгоре погледа, да направимо кружни ток у центру села, јер би то смањило брзину. Знате, велики је промет, нарочито ујутру. Седим овде у канцеларији и гледам кроз прозиор шта се дешава, па се држим за главу, некад чак и изађемо да реагујемо. Али, наша култура је таква, не посвећујемо довољно пажње пешацима, а било је и оних који пролазе на црвено. Ми имамо и камере, па смо показали снимке полицији - каже наша саговорница.

Међутим, предност о којој се може причати је управо она близина већих центара, па самим тим и прилика за запошљавањем, што мештани Новог Орахова користе. Тако већина породица и функционише - живе од фиксне плате и пољопривреде.

Кад је реч о улагању у селу, prеthodnih десетак година највише су радили на асфалтирању улица и решавање водовода, док тренутно раде на гасификацији. Такође, као важну инвестицију наводе и вишедеценијску борбу за зграду Дома културе који су мештани сами изградили педесетих година, да би објекат потом био приватизован и тек пре четири године поново постао власништво Месне заједнице и то уз помоћ Мађарског националног савета, Општине Бачка Топола, локалних фирми и мештана.

- Такође, 2008. године смо купили једну од најстаријих кућа у селу и сад је то Завичајни дом. Објекат има више од сто година. Реновирали смо је и сад нам служи за окупљања, манифестације, али и за израду ручних радова, чување традиције. Унутра су представљени мађарски и русински обичаји и ношње - каже Шипош, спроводећи нас кроз просторије које су ту од почетка, али и оне које су дозидали како би имали простора за све оно што им треба.

А треба им, вала, за много шта! Годишње имају толико догађаја и манифестација да им се не зна број. Од фебруарског Карневала за испраћај зиме (који, како смо се сложили, није био баш најуспешнији), ускршњих изложби и вашара, преко спортских сусрета, радионица, па до најважнијег Дана новог хлеба који обележавају и као славу села 26. августа. Касније, за зимског светог Николу (6. децембра) имају Светог Николу који на кочијама иде по селу и дели симболичне поклоне, а онда и Деда Мраз има сличан задатак за новогодишње празнике.

- Јако нам је важно то што су нам чланови Савета из различитих области, па имамо пољопривредника, наставницу, младог правника, власника фирме... То нам је велика срећа, јер није све само политика. Ми смо Мађари, нама је то важно, али гледамо да радимо у интересу целе заједнице, да је очувамо. Као циљ смо поставили да село буде такво да људи воле ту да живе, да се добро осећају, да су безбедни, да нема великих проблема - закључује Хајналка Шипош наш недавни „кратки“ разговор којим је Ново Орахово у нашим очима постало једно од лепших и занимљивијих села у којима би се могло лепо живети.

Што да не, ипак се може наћи кућа и за десетах хиљада евра.

Текст и фото: Леа Радловачки