DNEVNIK U NOVOJ CRVENKI Čekaju na vrtić, kapelu, vodovod i crkvu

Naravno, jedna već postoji i to je napisana „sve od proverenih informacija, nisu je radili tek tako”, uveravaju nas, a od silne priče koje je bilo prilikom naše posete, zaista je izazovno napisati samo jedan članak, a koji će pride da ispuni očekivanja naših domaćina.

Trojica najvećih boraca i aktivista u Novoj Crvenki, svi u godinama u kojima ne očekujete da budu toliko aktivni, dočekali su nas u svom najvoljenijem mestu i vrlo predano nas upoznali sa svakim pedljem nekadašnjeg i sadašnjeg života u ljihovom selu. Čak do te mere da ne znamo odakle da počnemo...

- Sedećemo u Mesnoj zajednici, u zgradi koja je izgrađena oko Drugog svetskog rata i to od materijala namenjenog za izgradnju crkve, koju još uvek nemamo, kao što možete da primetite - dočekuje nas ovim rečima predsednik Saveta MZ Nova Crvenka Milorad Tunguz. - Naravno, sad je sve manje stanovnika, a sredstva za izgradnju crkve su sve veća, pa je i pitanje kad će se realizovati naš plan. Nadam se da će biti što pre...

Kad već spominjemo sve manje žitelja ovog kulskog naselja, trenutno ih je na spavanju oko 350. U Osnovnoj školi „Vuk Karadžić” postoji jedno kombinovano odeljenje od pet učenika do četvrtog razreda, ali već od naredne godine biće ih više, jer imaju čak 25 mališana koji su uzrasta za vrtić, a koji će uskoro dobiti, samo da se krene s radovima i adaptacijom prostorije pri školi. (Ovde nikako ne smemo da zaboravimo da navedemo da Nova Crvenka može da se pohvali sa čak deset doktora nauka iz raznih oblasti!)

U Novoj Crvenki živi 86 penzionera kojima, čini se, nije mnogo dosadno, pa ni nisu aktivni u Udruženju čiji je Klub nedavno zaživeo u novom ruhu. Potpuno opremljena prostorija, zahvaljujući lokalnoj samoupravi, najviše služi za manja okupljanja, poput rođendana i daća, a šah, pikado ili neka druga društvena igra verlo retko bude povod za druženja.

- Udruženje postoji odavno, ali ja sam ga preuzeo prošle godine i mesec dana smo lepo radili, onda ovaj nema vremena, onaj nema vremena - priča nam predsednik Udruženja penzionera Nova Crvenka Josip Bicok, i to u Klubu u kom smo imali priliku da se uverimo da gostoprimstva ne manjka. - Samo uveče ako neko ovde dođe, to je sve. Planirali smo i turnir u šahu, pikadu, yambu, da kuvamo paprikaš i pasulj, ali je zbog kovida stalo, a teško je ponovo se vratiti na stari kolosek. Imam razne ideje šta bismo mogli, zapisao sam ih, ali za motivaciju su svi tešku. Nekoliko puta smo organizovali odlazak u Tumane, javi se njih dvoje, pa idemo sa penzionerima iz Crvenke, a iz opštine nam nude da nam plate prevoz ili sve, ali džabe...

- Spremamo se i da dovedemo u red Dom kulture, trenutno je u izradi projktno-tehnička dokumentacija za kapelu na groblju, treba da uradimo jedan trotoar, ulice su nam asfaltirane još za vreme Tita, pa ćemo probati jednu po jednu da ponovo rešimo - nabraja Tunguz, a kao najveću investiciju navodi dogradnju vodovoda, za šta su tražili novac od Pokrajinske vlade. - Još 1969. godine smo dobili seoski vodovod, počeli smo obnavljanje pre deset godina, dosta je propalo, i sad nam je ostalo još 1. 911 metara da se dovrši glavni vod i razvod po kućama. Gas smo uradili pre desetak i više godine, ali tek su nedavno ljudi počeli da se priključuju. U Novoj Crvenki, inače, postoji jedna prodavnica, nemaju kafanu, osim Kluba penzionera koji povremeno služi za okupljanja, dok lekara i poštu imaju jednom nedeljno. Ali zato, na Dan sela, 15. septembra, prava je fešta u ovom bačkom seocetu, a ne možemo ni da zamislimo kako li će tek sve izgledati kad budu obeležavali stogodišnjicu naredne godine...

- Nekad su ovde bile tri-četiri kafane, sad nema ni jedna. Skupljaju se ljudi ispred radnje pa piju. Toga kod nas nije bilo, to su nam donele izbeglice devedesetih, pa nek’ se ljuti ko hoće... Jeste jeftnije piće, ali malo im pada kiša, malo vetar duva - priča predsednik sela.

        Lea Radlovački

        Foto: V. Fifa

Nekad se za pomoć nije pitalo, a sad se moli

Od svega to nam je ispričao jedan od najstarijih meštana Nove Crvenke Vladimir Bata Kozar (85), nekako su najinteresantnije njegove životne dogodovštine kojih se rado seća. Recimo, član je Fudbalskog kluba „Crvena zvezda” od 1955. godine, sa 14 je otišao u školu avijacije u Sarajevo, a kad je 1965. prvi put kupio auto, umeo je jednom mesečno da, iz puke nostalgije i ljubavi prema svom selu, iz Mostara dođe u Novu Crvenku.

- Ljudi koji vole sport, vole i društvo - stava je deda Bata i posebno ponosan na svoje suseljane koji su nekad bili vrhuinski u fudbalu i odbojci. - Mnogo se Nova Crvenka promenila... Nedostaje mi jedinstvo kog je nekad bilo, sad su svi malo razjedinjeni. Ima nas sa raznih strana i nismo više kompaktni. Na primer, ranije, kad radite nešto, dođu da pomognu, ni ne pitaju da li treba pomoć, a sad gledam, omladinci, neće ni da očiste sneg, moraš da ih moliš!