Dnevnik u Bačincima uoči seoske partizanske slave

U Bačincima slave 16. avgusta. Borci Bačinaca nekadašnju socijalističku slavu danas obeležavaju kao seosku, u znak sećanja na masovni odlazak meštana u partizane, pa se tim povodom polažu venci na spomenik u centru sela, na seoskom groblju i na spomen-ploči posvećenoj Jovanu Marinkoviću, na česmi „Sremski melem” kod Baćka Vujkovića.

Pored ove slave, žitelji Bačinaca imaju još dve crkvene, 22. maja kada je hramovna slava Srpske pravoslavne crkve Prenos moštiju svetog oca Nikolaja i 31. oktobra, kada je slava Grkokatoličke crkve svetog Luke, jer u Bačincima uz većinsko srpsko stanovništvo, skoro petina su Rusini. Četiri kilometra od Bačinaca je i pravoslavni hram posvećen caru Konstantinu i carici Jeleni, osveštan 2013.

Predsednik Saveta MZ Bačinci Slobodan Lazarov uverava da je život u selu dosta solidan, jer ko god hoće može da radi i obezbeđuje egzistenciju, a one koji neće, inače ne može naterati niko.

"Bačinci imaju dve fabrike za preradu mesa „Big Bul” i „Superior fuds”, gde se nekad dnevno preradi desetak hiljada pilića, a za neki dan se otvara i hladnjača za kojom ima potrebe. Znači, radnih mesta ima dosta, ko hoće da radi. U visinu plata ne ulazimo, ali koliko čujemo, oni koji rade ne žale se. Dobar deo stanovništva ipak nam je otišao na stranu, u Sloveniju, Slovačku, Hrvatsku, tako da mi koji smo ostali bavimo se poljoprivredom, za sada najlošijom granom, pogotovo ove godine kada nas je pogodila suša. Ne znam kako ćemo pregurati ovu godinu, da li ćemo i kako ćemo se izvući", kaže prvi čovek Bačinaca Slobodan Lazarov.

Bačinci su pre deceniju imali 1.400 stanovnika, međutim broj žitelja se smanjuje, ali statistika je jedno, a život ide svojim tokom, pa Lazarov procenjuje da u selu nema više od 800 žitelja.

"Ljude odlaze, probaju da vide kako je drugde, neki su zadovoljni a neki koji su nezadoovljni se vraćaju. Sve to zavisi individualno od ljudi. U susednim Kukujevcima i kod nas situacija je slična, ima jako malo nezaposlenih, ne radi samo onaj ko stvarno neće. I kod nas ko hoće može da radi u dve velike firme za preradu mesa koje imamo, čak naši Bačinčani rade i u „Agropapuku” u Kukujevcima", objašnjava predsednik Lazarov.

Zbog toga što mladi odlaze i „bela kuga” uzima danak, mnogo više ljudi umire nego što se rađa. Matičar Predrag Lazarov predočava da se godišnje rodi šestoro do desetoro dece, desi se nakad i 12-13 prinova, u selu umire 18 do 20, međutim, kada se doda i desetak Bačinčana koji su odselili pa izveštaji za njih pristižu iz dijaspore, tri puta je više umrlih nego novorođenčadi.

Ima i mladih koji su ostali da rade zemlju na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Srđan Gačić (27) studira na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i kod kuće u Bačincima bavi se poljoprivredom, razvija porodični biznis.

"Nastojim da uskladim studije i posao u poljoprivredi, što vidim da je moguće. Apsolvent sam i polako privodim kraju studije, a u poljoprivredi porodično se bavim ratarstvom" priča Srđan Gačić i dodaje da otac Branko i brat Borislav rade u Sloveniji, majka Anica i on su kod kuće tako da su raspoređeni na više frontova.

"Sve to kada se ukomponuju naši dinari i evri iz Slovenije može da se živi, samo zahteva neka odricanja, jer neko je kod kuće neko u inostranstvu, ali smo uvideli da je tako podnošljivije. Kod nas od plate može da se preživljava, ne može da se priušti ništa ekstra. Situacija kod nas u Bačincima je podnošljiva jer imamo u selu nekoliko firmi gde ljudi rade, niko nije gladan i žedan", kaže Gačić.

U Bačince su se ranije više doseljavali Bosanci, pa je i poslednjim seobama 1991. najviše novih žitelja došlo iz sela Rožanj sa Majevice.

Matičar Predrag Lazarov, pravnik u Odeljenju za urbanizam Opštinske uprave u Šidu, samo ponedeljkom je u Bačincima, ali pošto u rodnom selu ima porodičnu kuću dobro poznaje prilike pa veli da su potrebe bar dva dana u nedelji.

"Okolnosti su trenutno takve da posla u Šidu ima više, a manje u Bačincima. Administracija uvek ima šta da radi najviše za penzionere, ranije smo radili sa ugovorima o zakupu nekretnina, pa su taj deo preuzeli javni beležnici, tako da je zbog toga smanjen obim posla, a i dobar deo se obavi kod matičara u tri kilometra udaljenim Kukujevcima", saznajemo od matičara.

"Samodoprinos koji smo imali je istakao, a iz kase šidske opštine dobijamo skromna sredstva, tako da ne znamo kako ćemo u buduće živeti. Ako ubuduće budemo raspisivali mesni samodoprinos, biće to zbog izgradnje kanalizacije. Projekat smo napravili i sami ga finansirali. Selo je na jako niskom terenu, pa kada zabodemo dva ašova i na ovoj suši nađemo vodu, zato nam je neophodna kanalizacija",  predočava Slobodan Lazarov.

Bačinci imaju osam ulica ukupne dužine oko osam kilometara, ali imaju želju da se asfaltira postojeći put do manastira Privina Glava što bi bila i prečica prema Fruškoj gori. Put je nasut kamenom, nije toliko loš, ali asfalt bi bio bolji. Manifestacija „Sremski ručak, čobanski” već se ustalila kao tradicionalna, a održava se poslednje subote u avgustu, okuplja veliki broj gostiju, pa se dobar štimung očekuje i na narednom druženju 26. avgusta. Priređuje se na imanju Ivice Brace Racanovića, udaljenom oko pet kilometara od sela, kraj česme i veštačkog jezera. Selo ima tri javne česme, ali je najčuveniji lekoviti izvor „Sremski melem” udaljen kilometar i po, prema Šidu.

Damjana Jankovića i njegovu družinu zatekli smo kako obavljaju pripreme za seosku slavu. On obećava da će biti veselo, jer se u Bačincima inače, lepo živi:

"Ko je navikao da radi, taj radi. Svi mladi odlaze sa sela, a ja ne planiram nigde da idem, jer mi je ovde dobro. Završio sam za automehaničara, pa pošto posla nije bilo u struci od pre tri godine radim kao priučeni mesar u klanici „Superior fud”. U firmi radi preko 150 ljudi, a u „Big Bulu” je znatno više radnika. U Bačince dolaze da rade ljudi skoro iz svih okolnih mesta, pa što bi mi išli kada ima posla. Oni koji nisu zaposleni idu u nadnice, obavljaju sezonske poslove, međutim, tog posla je sve manje. Pošto se približava slava organizujem ovde tehničke preduslove za disko zabavu pod šatrom. Pošto u selu nemamo kafića, nego samo tri kafane gde idu stariji, očekujem da će za slavu biti vatre ispod šatre",  veli Janković.

U selu rade tri kafane „Kod Baćka”, Lovački dom i „Crna dama”, a poznavaoci prilika, favorizuju ovu poslednju. To bez okolišanja priznaje Jova Bibić koji ženi pomaže u bircuzu „Kod Baćka”, jer tamo rade tri devojke i uvek je najbolji štimung, pa napominje da i on tamo ponekad svraća posle radnog vremena. U raspravi na terasi „Kod Baćka” svi su se jednoglasno složili da je prethodni predsednik Saveta MZ Nemanja Vidić Bačince s pravom krstio u „centar sveta” i da od toga ne odstupaju.

Ovdašnji fudbalski klub ne tako davno igrao je u Prvoj ligi Srbije, ali sve ima svoju cenu, kažu u Bačincima.

"Imamo sve uslove za viši rang, ali to je mač sa dve oštrice, jer u ekipi, dok smo igrali u Prvoj ligi  nije bilo nijednog momka iz sela. Sada igramo u Opštinskoj ligi i kompletna ekipa je iz mesta. Po meni je bolje da igraju naši momci iz sela u Opštinskoj ligi, na selu je da proceni šta hoće", kaže Slobodan Lazarov.

Milorad Mitrović