Дневник у Бачинцима уочи сеоске партизанске славе

У Бачинцима славе 16. августа. Борци Бачинаца некадашњу социјалистичку славу данас обележавају као сеоску, у знак сећања на масовни одлазак мештана у партизане, па се тим поводом полажу венци на споменик у центру села, на сеоском гробљу и на спомен-плочи посвећеној Јовану Маринковићу, на чесми „Сремски мелем” код Баћка Вујковића.

Поред ове славе, житељи Бачинаца имају још две црквене, 22. маја када је храмовна слава Српске православне цркве Пренос моштију светог оца Николаја и 31. октобра, када је слава Гркокатоличке цркве светог Луке, јер у Бачинцима уз већинско српско становништво, скоро петина су Русини. Четири километра од Бачинаца је и православни храм посвећен цару Константину и царици Јелени, освештан 2013.

Председник Савета МЗ Бачинци Слободан Лазаров уверава да је живот у селу доста солидан, јер ко год хоће може да ради и обезбеђује егзистенцију, а оне који неће, иначе не може натерати нико.

"Бачинци имају две фабрике за прераду меса „Биг Бул” и „Супериор фудс”, где се некад дневно преради десетак хиљада пилића, а за неки дан се отвара и хладњача за којом има потребе. Значи, радних места има доста, ко хоће да ради. У висину плата не улазимо, али колико чујемо, они који раде не жале се. Добар део становништва ипак нам је отишао на страну, у Словенију, Словачку, Хрватску, тако да ми који смо остали бавимо се пољопривредом, за сада најлошијом граном, поготово ове године када нас је погодила суша. Не знам како ћемо прегурати ову годину, да ли ћемо и како ћемо се извући", каже први човек Бачинаца Слободан Лазаров.

Бачинци су пре деценију имали 1.400 становника, међутим број житеља се смањује, али статистика је једно, а живот иде својим током, па Лазаров процењује да у селу нема више од 800 житеља.

"Људе одлазе, пробају да виде како је другде, неки су задовољни а неки који су незадоовљни се враћају. Све то зависи индивидуално од људи. У суседним Кукујевцима и код нас ситуација је слична, има јако мало незапослених, не ради само онај ко стварно неће. И код нас ко хоће може да ради у две велике фирме за прераду меса које имамо, чак наши Бачинчани раде и у „Агропапуку” у Кукујевцима", објашњава председник Лазаров.

Због тога што млади одлазе и „бела куга” узима данак, много више људи умире него што се рађа. Матичар Предраг Лазаров предочава да се годишње роди шесторо до десеторо деце, деси се накад и 12-13 принова, у селу умире 18 до 20, међутим, када се дода и десетак Бачинчана који су одселили па извештаји за њих пристижу из дијаспоре, три пута је више умрлих него новорођенчади.

Има и младих који су остали да раде земљу на породичним пољопривредним газдинствима. Срђан Гачић (27) студира на Правном факултету у Новом Саду и код куће у Бачинцима бави се пољопривредом, развија породични бизнис.

"Настојим да ускладим студије и посао у пољопривреди, што видим да је могуће. Апсолвент сам и полако приводим крају студије, а у пољопривреди породично се бавим ратарством" прича Срђан Гачић и додаје да отац Бранко и брат Борислав раде у Словенији, мајка Аница и он су код куће тако да су распоређени на више фронтова.

"Све то када се укомпонују наши динари и еври из Словеније може да се живи, само захтева нека одрицања, јер неко је код куће неко у иностранству, али смо увидели да је тако подношљивије. Код нас од плате може да се преживљава, не може да се приушти ништа екстра. Ситуација код нас у Бачинцима је подношљива јер имамо у селу неколико фирми где људи раде, нико није гладан и жедан", каже Гачић.

У Бачинце су се раније више досељавали Босанци, па је и последњим сеобама 1991. највише нових житеља дошло из села Рожањ са Мајевице.

Матичар Предраг Лазаров, правник у Одељењу за урбанизам Општинске управе у Шиду, само понедељком је у Бачинцима, али пошто у родном селу има породичну кућу добро познаје прилике па вели да су потребе бар два дана у недељи.

"Околности су тренутно такве да посла у Шиду има више, а мање у Бачинцима. Администрација увек има шта да ради највише за пензионере, раније смо радили са уговорима о закупу некретнина, па су тај део преузели јавни бележници, тако да је због тога смањен обим посла, а и добар део се обави код матичара у три километра удаљеним Кукујевцима", сазнајемо од матичара.

"Самодопринос који смо имали је истакао, а из касе шидске општине добијамо скромна средства, тако да не знамо како ћемо у будуће живети. Ако убудуће будемо расписивали месни самодопринос, биће то због изградње канализације. Пројекат смо направили и сами га финансирали. Село је на јако ниском терену, па када забодемо два ашова и на овој суши нађемо воду, зато нам је неопходна канализација",  предочава Слободан Лазаров.

Бачинци имају осам улица укупне дужине око осам километара, али имају жељу да се асфалтира постојећи пут до манастира Привина Глава што би била и пречица према Фрушкој гори. Пут је насут каменом, није толико лош, али асфалт би био бољи. Манифестација „Сремски ручак, чобански” већ се усталила као традиционална, а одржава се последње суботе у августу, окупља велики број гостију, па се добар штимунг очекује и на наредном дружењу 26. августа. Приређује се на имању Ивице Браце Рацановића, удаљеном око пет километара од села, крај чесме и вештачког језера. Село има три јавне чесме, али је најчувенији лековити извор „Сремски мелем” удаљен километар и по, према Шиду.

Дамјана Јанковића и његову дружину затекли смо како обављају припреме за сеоску славу. Он обећава да ће бити весело, јер се у Бачинцима иначе, лепо живи:

"Ко је навикао да ради, тај ради. Сви млади одлазе са села, а ја не планирам нигде да идем, јер ми је овде добро. Завршио сам за аутомеханичара, па пошто посла није било у струци од пре три године радим као приучени месар у кланици „Супериор фуд”. У фирми ради преко 150 људи, а у „Биг Булу” је знатно више радника. У Бачинце долазе да раде људи скоро из свих околних места, па што би ми ишли када има посла. Они који нису запослени иду у наднице, обављају сезонске послове, међутим, тог посла је све мање. Пошто се приближава слава организујем овде техничке предуслове за диско забаву под шатром. Пошто у селу немамо кафића, него само три кафане где иду старији, очекујем да ће за славу бити ватре испод шатре",  вели Јанковић.

У селу раде три кафане „Код Баћка”, Ловачки дом и „Црна дама”, а познаваоци прилика, фаворизују ову последњу. То без околишања признаје Јова Бибић који жени помаже у бирцузу „Код Баћка”, јер тамо раде три девојке и увек је најбољи штимунг, па напомиње да и он тамо понекад свраћа после радног времена. У расправи на тераси „Код Баћка” сви су се једногласно сложили да је prеthodni председник Савета МЗ Немања Видић Бачинце с правом крстио у „центар света” и да од тога не одступају.

Овдашњи фудбалски клуб не тако давно играо је у Првој лиги Србије, али све има своју цену, кажу у Бачинцима.

"Имамо све услове за виши ранг, али то је мач са две оштрице, јер у екипи, док смо играли у Првој лиги  није било ниједног момка из села. Сада играмо у Општинској лиги и комплетна екипа је из места. По мени је боље да играју наши момци из села у Општинској лиги, на селу је да процени шта хоће", каже Слободан Лазаров.

Милорад Митровић