DNEVNIK U SVILOJEVU Mlado selo kojem je grad blizu, travnjaci su ušminkani i praznih domova skoro da i nema NEĆETE VEROVATI KOLIKO BI TAMO MORALI DA PLATITE USELJIVU KUĆU (FOTO)

Novi Sad nas je ispratio besnom kišurinom, ali nam je svetlije nebo pred nama ulivalo nadu da će nas krajnje odredište lepo dočekati i oduševiti. I bi tako!

Naime, već na kilometar od samog ulaska u selo putnike dočekuje stablo divlje kruške, inače staro više od 150 godina i to tik uz ribnjak „Franko Svilojevo” – jasno je bilo da je reč o mestu koje krije interesantne priče i još interesantnije ljude. Tako su nas u prostorijama Mesne zajednice i dočekali predsednica Saveta Marijana Karan, vaspitačica u vrtiću „Duga” Marija Ivanović, predsednik Dobrovoljnog vatrogasnog društva Deneš Forgač, direktorka Osnovne škole „Kiš Ferenc” Ksenija Škrbić i predsednik Kulturno–umetničkog društva „Jožef Atila” Čaba Šurjan.

– Svilojevo je atraktivno mesto, ne možeš kuću naći da kupiš – ne okleva predsednica Karan, te s hvalom započinje priču o svom selu u koje se, doduše, doselila 1998. godine, ali od tada ga doživljava kao svoj dom. – Na lepom smo položaju, magistarlni je put, tu nam je banja Junaković, sve nam je nekako blizu iako nismo u gradu, imamo sve potrebne uslove za život: poštu, ambulantu, dve trgovine, pekaru, benzinsku pumpu, ugostiteljske lokale... Nedavno smo napravili i prelepu biciklističku stazu do Apatina, duga je oko tri kilometra, i baš volim kad sretnem toliko ljudi koji iz grada biciklom dolaze kod nas, ili šetaju, voze rolere...

Jedna od njih je i direktorka Škrbić koju malo šta može da odgovori od dolaska biciklom na posao. Ni izduvana guma, pa ni kiša ne mogu da je spreče da svojim dvotočkašom stigne do radnog mesta.

– Imala sam situaciju da je na pola puta ka Svilojevu počelo nešto da krcka u točku, mislila sam da je žbica ali je bila grana. Onda vidim trn u gumi, ali sam stigla do škole bez problema. Posle me kolega zove, kaže izbušila mi se guma, ali su mi je popravili i vratila sam se kući bajsom – veli nasmejana direktorka, na šta Marijani Karan pada nova biznis ideja: da se na ulasku u selo otvori radnjica za bicikle u slučaju da se nekome nešto usput desi.

Da vode računa jedni o drugima i da se dovijaju kako da pomognu onima kojima je pomoć potrebna, dokazuje i uspešna saradnja između svih organizacija i ustanova u selu. Recimo, DVD – iako je u debelom minusu zbog neplaćenog poreza, odnosno duga prema Opštini Apatin (što se može promeniti donacijama na račun 165–0007011553073–55) – vrtiću „Duga” je dao reciklažni otpad kako bi pokrenuli akciju sakupljanja sekundarnih sirovina.

– Mi kao mali vrtić uvek smo skrajnuti za neke stvari i onda se dovijamo na razne načine kako da našoj deci nešto omogućimo i priredimo – veli vaspitačica Ivanović, napominjući da u jednoj vrtićkoj grupi trenutno imaju 21 dete od dve i po godine pa do školskog uzrasta. – Ovu akciju smo pokrenuli u novembru zahvaljujući našim vatrogascima, onda nam je škola donirala čepove, a sada se uključilo čitavo selo, ne samo roditelji i rođaci te dece. Mi smo do sada toliko novca skupili da 2. juna idemo na ekskurziju na Palić! Sve smo obezbedili, autobus, ulaznice, a idu i roditelji i deca jer su svim žarom učestvovali. Akciju nasta-

vljamo i dalje, da to tako napišete u novinama. Hajde da se pokrenemo da spasimo i DVD, pa ćemo i kulturu i sve ostalo...

Svilojevčani, iako na raspolaganju imaju jednu auto–cisternu, crevo, nekoliko kofi i isto toliko meštana koji su prilikom incidenta prvi na licu mesta – voljni su da zajedno gase jedan po jedan „požar” i tako učine da im selo napreduje i biva sve lepše.

– Deneš je skroman i neće da se hvali, ali kad se nešto desi u našem selu, naši vatrogasci su prvi tu iako nemaju kamione, što je jako važno i o tome treba da se priča – naglašava vaspitačica koja povremeno postaje i portparolka seoskih organizacija. – I KUD ima pevačku grupu koja je jako dobra, nastupaju na smotrama, gostuju svuda. Pevaju mađarske, vojničke i čobanske pesme. Sve to jako lepo zvuči!

Premda su svi članovi – dramske, horske i orkestarske sekcije – isključivo amateri, Šurjan navodi da je uglavnom reč o meštanima koji imaju 30 i više godina.

– Imamo mogućnosti za one koji hoće da se priključe, naša vrata su otvorena za sve – naglašava direktor KUD–a. – Nismo više mladi, nikako. Dolaze nam uglavnom stariji kojima je sve dosadilo i onda hoće da učestvuju. Godišnje nastupamo nekoliko puta, uglavnom na značajnije datume.

Kako nas razgovor vodi, dovodi do pitanja stanovništva. U Svilojevu prespava oko 700 meštana; mladi po odlasku na fakultete ostaju u većim mestima – Novi Sad, Subotica i Baja; malo ko se vraća jer ne želi da se bavi poljoprivredom, a stečeno stručno znanje ne mogu da unovče u svom selu.

– Svilojevo je naročito prelepo kad nam se za praznike vrate svi naši meštani koji su otišli sa strane, naročito u inostranstvo – dodaje predsednica Saveta Marijana Karan. – Mogu garantovati da će se neki od njih vratiti tek kad budu otišli u penziju. Ali, lepi su nam ovde uslovi za život. Mislim i da je sreća što smo mala seoska sredina, pa nema još toliko loših uticaja na našu decu, lakše sve ispratimo i stignemo da obratimo pažnju ako se neki problem i pojavi. Takođe, dosta smo složni, a stvarno mogu da kažem da smo najpoželjnije i najuređenije mesto u celoj opštini.

Jedna od značajnijih promena u Svilojevu bila je i ta kada su u vrtiću spojili mađarsku i srpsku grupu u jednu, te time otklonili jezičku barijeru među najmlađim meštanima, koji sada zajedno stasavaju i bez problema komuniciraju. Tu ne treba zaboraviti ni značajan podvig predsednice Saveta na čiju je inicijativu je i produžen boravak dece u tom vrtiću – umesto od 8 do 12, mališani su sada do 15.30 časova zbrinuti u prelepo sređenom objektu zbog kog bi svako poželeo da se vrati u te bezbrižne i vesele dane.

– Meni je toplina, odnosno domaćinska atmosfera, prva asocijacija na Svilojevo – kaže direktorka Škrbić, u čijoj školi, koja se takođe dobrano renovira poslednjih godina, ima 46 učenika od prvog do osmog razreda. – Ko god je radio u našoj školi, o tome priča s osmehom i rado bi se vratio. Ja baš volim što sam seoska učiteljica.

Sa njom se slaže i Ivanovićeva koja se nadovezuje komentarom da i ona voli što je seoska vaspitačica, a naročito ponosna što radi u ustanovi koja je najstarija u Svilojevu, budući da datira iz 1900. godine.

– Spas nam je i to što nam selo nije „sleo crevo”, nego smo na glavnom putu, na 15 minuta od hrvatske granice i pola sata od mađarske – veli Šurjan, što u toku dana periodično potvrđuje i veći broj saobraćaja, naročito kamiona, koji gravitiraju ka jednom od dva pomeuta prelaza.

Svilojevo slovi za mlado vojvođansko selo budući da je osnovano 1899. godine. Prvi naziv mu beše Apatin Telep, odnosno Apatinsko naselje, koje potom biva promenjeno u Novo Selo, a od 1903. u današnji naziv Silađi, iliti Svilojevo, a po ondašnjem ministru pravosuđa Dežeu Silađiju. Kako je selo „stasalo”, tako su se osnivale i razne važne ustanove – škola, vrtić, crkva, DVD, FK „Terekveš”, Zemljoradnička zadruga, Dom kulture...

Međutim, to ne znači da nisu mirno mesto i da nije milina živeti u njemu. Baš naprotiv.

– Selo nam nikad nije loše izgledalo, dobro je što nemamo mnogo praznih kuća, pa se trava kosi ispred svake, što puno znači – dodaje Forgač.

A da biste došli do useljive kuće u Svilojevu, nemojte se iznenaditi ako prodavci traže i basnoslovnih 110.000 evra. Pa, ko ima tol’ke novce i smatra da ispunjen život na selu vredi, lako se da „srediti” koja nekretnina.

Tekst i foto: Lea Radlovački