(FOTO) DNEVNIK U STAROM ŽEDNIKU Ko je ostao, nema se zašta ni seliti

Međutim, pre nego što i stignete do žute table s nazivom ovog mesta, najpre vas dočekuje niz salaša s leve i desne strane, a kako smo saznali, u okolini ih ima više od 200! Na većini tih imanja ljudi žive 365 dana u godini, dok se preostala koriste kao  vikendice.

– Kad se oduzme bar 300 ljudi sa zvaničnog popisa stanovništva, možemo reći da nas je na spavanju oko 1.400 – kaže nam sekretar Mesne zajednice Stari Žednik Nikola Kopanja, dodajući da u selu žive Hrvati, Mađari, Bunjevci, Srbi... – Svi se lepo slažemo i sve to dobro funkcioniše kod nas, nemamo problema što se toga tiče, nije bilo čak ni devedesetih. Inače, naši ljudi idu u Nemačku i Mađarsku, neki od njih se vrate, neki ne. Ali, recimo, ima desetak ukrajinskih i ruskih porodica koje su se doselile ovde i njihova deca idu u naš vrtić i školu.

Razlog zašto su se odlučili baš za Stari Žednik i dalje je nepoznat, ali naš sagovornik nagađa da je odluka pala na ovo mesto jer su kuće i nakon poskupljenja i dalje jeftine, te se kreću od 15.000 evra. A situacija u selu je takva da ima svega možda još desetak praznih i spremnih za prodaju...

– Svi koji su nam se doselili su fino prihvaćeni, nema nikakvih problema, bar se niko nije žalio do sada. Isplati se ljudima da ovde žive, naročito onima koji se bave poljoprivredom, pa još ako imaju imanje i svoju kuću, te nisu više podstanari u gradu. Naravno, zbog posla mnogi svakog dana idu za Suboticu, ali ima i onih koji se bave samo poljoprivredom ili pola-pola – veli naš sagovornik.

Ono što dodatno doprinosi opstanku Starog Žednika jeste novoizgrađeni vrtić u kom ima oko 40 mališana, ali i činjenica da je mesto „pokriveno“ autobuskim prevoznicima kao kakav velegrad! Jer, kako smo na početku i rekli, kuda god da se krene, kroz Žednik se mora proći...

– Mi nemamo potrebe za divljim taksistima, doduše i policija je tri meseca stajala na kružnom toku i kontrolisali sve živo, pa ih ni zato nema – dodaje Kopanja, komentarišući da prometnost sela ima i lošu stranu, jer vozila tutnje kroz mesto a ne postoje nikakvi usporivači brzine. – Hteli smo da stavimo ležeće policajce, ali oni nisu dozvoljeni jer je ovo regionalni put, a rečeno nam je da ni semafor nije rešenje. Zato su nam stavili brojače brzine, ali ne znači to ništa. Znači samo kad je policija na kružnom toku, tu na ćošku, što je pogrešno asfaltirano pa više ni ne liči na kružni tok.

Šta će od te raskrsnice jednog dana (opet) biti, niko ne zna, ali ono što je vrlo izvesno jeste da se krenulo sa sanacijom Doma kulture i to najpre sa unutrašnjim radovima iliti sređivanjem dve prostorije koje bi imale višestruku namenu. Možda bi to motivisalo meštane da se ponovo organizuju i realizuju razne kulturno-umetničke aktivnosti, budući da u Starom Žedniku možete ili da igrate fudbal ili idete u lov.

– Pred nama je uvek krpljenje i sređivanje svih postojećih ulica u selu, budući da je asfalt u jako lošem stanju. Takođe, sledeće godine će biti završena projektno-tehnička dokumentacija za kanalizaciju, ali ono što nam je najneophodnije u selu jeste stomatolog! Nekad smo ga imali, ali je prestao da radi jer nije bilo prometa – pojašnjava sekretar Mesne zajednice Nikola Kopanja, dodajući da u ambulanti svakog dana imaju lekara opšte prakse, dok je nekad dolazio i pedijatar.

Lea Radlovački

Još na samom kraju 15. veka spominje se selo na pustari pod nazivom koje i danas nosi – Stari Žednik, navodi se u „Geografskoj enciklopediji naselja Srbije“ Srboljuba Đ. Stamenkovića, što je ujedno i jedino mesto gde se može pronaći neka informacija o istorijatu ovog mesta. Dalje, nakon proterivanja Turaka, Žednik ulazi u sastav subotičke opštine i sve do 1978. godine predstavlja jedno naselje koje je sačinjeno od sedam delova: Donjeg Verušića, Novog Žednika, Paloaca, Starog Žednika, Zobnatice, kolonije Žendik i Žednik salaša. O samom nazivu mesta nema podataka.

Ipak, o detaljima interesantne prošlosti Starog Žednika najbolje govori istorijat seoske osnovne škole koja datira iz 1832. godine, a koji se nalaze na sajtu današnje škole. Štaviše, u selu su do 1906. postojale dve školske zgrade koje su nosile naziv „Prvi srpski ustanak“, a potom i „Cvijina škola“. Nakon pomenute godine, pa sve do 1921, sagrađena je prva školska zgrada od tvrdog materijala i zvala se „Vukova škola“, da bi šest godina kasnije sagrađena još jedna – „Drugi srpski ustanak“. Međutim, od 1952. osnovana je potpuna osnovna škola koja je svoju novu, modernu zgradu dobila 1971. godine, od kada nosi naziv „Pionir“.