(FOTO) DNEVNIK U DEBELJAČI Proslavili ih vašari još od 1873. godine

Najpre su vašari bili smešteni u samom centru mesta, na trgu, da bi, s izgradnjom pravoslavnog hrama 1935. godine, vašarište premešteno na novu adresu i to pod dudovima (koji su služili za ‘ladovinu ali i uzgoj svilene bube) – između Vinogradske i Ulice Mihalja Tančića.

Kad već spominjemo crkvu, u Debeljači se nalaze četiri aktivna hrama – pravoslavni, katolički, reformatorski (najjstariji, ujedno i proglašen spomenikom kulture) i adventistički – dok je do Drugog svetskog rata postojala i sinagoga, u čijem objektu je, bez Davidove zvezde, već decenijama smešten magacin.

– Kad je bio porast industrije, imali smo pet fabrika, nekoliko hiljada zaposlenih, doseljavali su se iz okolnih mesta, tako da je Debeljača bila ekonomski dosta stabilna i jaka – priča Lazički, dodajući da se meštani danas dive šta je sve njihovo selo nekad imalo.

Debeljača, kao srpsko mesto, prvi put se spominje u pisanim dokumentima još 1660. godine, međutim ono potom postaje pustara, a zatim ponovo nastaje sredinom 18. veka od kada postoji u kontinuitetu. Naziv sela je od početka isto, s malim varijacijama poput Develak, Debeljak, Debeljačka pustara, a za poreklo imena vezuju se razne priče... Prema jednoj, reč je o jakoj travi zvanoj debeljica ili debeljača, koja se davala ovcama, dok postoji i predanje da je naziv potekao od jednog meštanina debelog Jaše (Jakova Stojanovića), koji je držao kafanu.

Inače, Debeljača je nastala nakon isušivanja močvarnog područja i pravljenjem strateško ušorenog sela koje je služilo za odbranu od Osmanlija. Tako su prvo doseljeni Srbi, pa Mađari, pa opet Srbi i ponovo Mađari.

Daleko od toga da se može reći da je danas u Debeljači loše za život! Osim što imaju rešenu putnu infrastrukturu (budući da su kaldrme i kocku prekrili asfalti, eventualno ponegde tucanik, zbog čega Debeljača više nije u blatu), vodovodna mreža im je obnovljena a voda ispravna, gasifikacija je sprovedena u celoj opštni Kovačica ali se čeka na puštanje gasa, dok će se uskoro krenuti i sa realizacijom najvećeg sna – izgradnjom kanalizacije, duge oko 50 kilometara, a koju će finansirati Republika Mađarska.

– Takođe, komasacija predstavlja temelj za dalji razvoj mesta, infrastrukturu i projekte. Mi ne znamo kad je ona prvobitno rađena, tako da smo podneli inicijativu Opštini i ona je pre oko dve i po godine pokrenula taj postupak u saradnji sa Pokrajinskom vladom. Isto tako, kad je reč o auto-putu, svi se radujemo, jer će nas povezati sa Beogradom i Novim Sadom. Mi smo sugerisali da petlja bude na novom putu iz Opova ka Debeljači, koji je inače stari poštanski drum, jer smatramo da bi to bilo dobro za razvoj naše privrede – veli naš sagovornik i nadovezuje se na temu vetroparka, od kog Debeljača ima koristi utoliko kad joj zatreba pomoć oko realizacije nekog projekta, kao što je to bila izgradnja dečjeg igrališta 2020. godine. Inače, u planu je i da debeljački atar postane bogatiji za još petnaestak vetrenjača...

Osim dobrostojeće privrede, meštani ovog banatskog sela od oko 3.500 duša, mogu da se pohvale i jakom poljoprivredom, naročito kada je reč o ratarstvu, budući da, kako tvrdi Lazički, šargarepa, peršun i paškant postaju polako ali sgurno njihov nov brend.

– Imamo kvalitetnu, rastresitu, lako obradivu zemlju i sve kulture koje zasejemo uspevaju – ponosan je naš domaćin, koji nas je dočekao u zgradi (u kojoj se nalaze Mesna zajednica, Matičar, Policija, JKP „4. oktobar“, Kanclarija za komasaciju i dr.) koja počiva na temeljima starim oko vek i po.

A kad se ne radi i ne briga oko problema, onda se slavi – na vašarima, u centru, po lokalima, kućama... gde se stigne. A povodi su brojni, budući da svi slave sve praznike, a najznačajniji je onaj svakodnevni – praznik jedinstva i sloge.

Tekst i foto:

Lea Radlovački