Paradiranje i vozačke vratolomije na festivalu traktora u Trešnjevcu
KANJIŽA: Prostor Garden-kluba „Atlantis” u Trešnjevcu, kod Kanjiže, najposećeniji je tokom Festivala traktora, koji je upriličen 12. put. S nalickanim oldtajmerima, ali i mašinama novije generacije, sjatili se paori iz bliže i dalje okoline, a da uživa u najposećenijoj zabavi, vratolomijama u blatu, došlo je oko 5.000 posetilaca.
Inače, taj festival je jedna od najposećenijih manifestacija u Potisju, a domaćini iz „Atlantisa” i Omladinske organizacije „Kumaja” se trude da uvek bude sve bolji.
U defileu ulicama Trešnjevca i na takmičarskom poligonu obližnjeg pašnjaka šepurilo se više od 200 traktora raznih marki i godišta, a za razliku od nekih prethodnih okupljanja, staze gde se veština iskazivala nije trebalo kvasiti i praviti blato jer su se za to pobrinule kiše. Ko prođe taj test vežnje, sposoban je za paroluk.
– Ljudi dolaze da pokažu svoje umeće, ali ima tu zabave i za članove porodica svih generacija – objašnjava jedan od organizatora Zoran Teslić.
Vlasnici su uživali u „produciranju” svojih ljubimaca, ali i raznim takmičenjima, kao što su kačenje priključnih mašina, povlačenje tereta, vožnja unazad i, posebno, kroz kaljugu. Najboljima su se pokazali Jene Božoki, Ištvan Remete, Ištvan Erdeg, Tamaš Mozeš, Zoltan Bičkei i Kristijan Kalman, u bacanju paorskih gumenih čizama pobedio je Ištvan Dudaš, a kao najsnažniji traktorista potvrdio se Adam Šarnjai. Snažni momci su probali i mogu li potezanjem konopca nađačati traktor u čiji su motor ugrađene desetine konja!
Ferenc Šoti iz Sente se diči „štajerom”, koji je ove godine, a i lane, bio najstariji na manifestaciji. Proizveden je 1951. i svega godinu mlađi od vlasnika, kome je trebalo osam godina da ga potpuno sredi za takve paorske skupove.
– Vozio ga je još moj pokojni tast, a na meni bilo da ga restauriram – objašnjava Šoti. – Nekad je najviše korišćen za vuču tereta, a s priključcima kosila se livada i detelina. Pošto nema hidrauliku, nije korišćen za oranje. Ide na naftu, ima motor od 18 konja, a „štajeri” novije generacije 100, 200 pa i više, mnogo su komforniji, s ugrađenom elektronikom i najsavremenijom tehnikom, a ovaj moj im dođe deda.
Napominje da je širom Vojvodine dosta vremešnih traktora, prosečne starosti 18 do 20 godina, mlađi paori obnavljaju vozni park, ali im za to, uz postojeće podsticaje, treba više podrške države.
Za najlepši traktor proglašen je „fent” Jožefa Huđika iz Temerina, koji je četiri godine mlađi od Šotijevog. Huđik ga je nabavio pre pet godina, praktično u delovima, ali ga je udesio i služi samo za paradiranje jer za obradu voćnjaka ima novi.
– Baš sam se potrudio oko njega s kolegama majstorima pa sad uživamo da se malo njime vozamo jer je zaista doteran – ponosan je Huđik na svoj mali lepi stari traktorčić. – U voznom je stanju, može se njime i raditi, ali ga čuvamo da bude lep. Jedinstven je, pa gde god se pojavimo, svi ga zagledaju, a unuci dođu da se zajedno provedemo.
Hvali Šandor Mokuš iz Padeja svog plavog „zetora” iz 1956. i njegovih 50 konja, jer je pobeđuje i one do 82 konja.
– U ovoj kategoriji nema starijeg i boljeg u mom ataru, pa i na ovoj manifestaciji – kaže Mokuš. – Može svima da izađe na crtu. Koristim ga najviše za iznošenje stajnjaka na njive. Oko registracije je bilo problema, treba da nađem original kabinu, što je veoma teško. Ne razumem zašto ne može ova, pošto je nova i skoro nameštena.
Deci je posebno uzbudljiva bila jurnjava za prasetom i jaretom, jer ko ih uhvati, nosi kući.
Milorad Mitrović