DNEVNIK U BANATSKOM NOVOM SELU Stabilan i složan život Jugoslavije u malom

Jedno od mesta koja su na toj trasi je i Banatsko Novo Selo (za koje, istorijski gledano, ne može se reći da je novo, a po veličini ni da je selo), zbog čega stičete utisak da ono nikad ne miruje i ne spava. Što i nije daleko od istine... A ako želite da skrene s glavne Ulice maršala Tita, koja vas dočekuje raširenih ruku, budući da od trotoara s jedne do trotoara s druge strane ima skoro 60 metara, u povratku vas čeka muka – priključivanje na glavnu džadu, ali tek nakon što proću silni kamioni, automobili, autobusi, kombajni, traktori...

– U pravu ste, to nam je baš prometan put i po tom pitanju imamo najviše pritužbi, naročito od strane roditelja – kaže nam sekretar Mesne zajednice Banatsko Novo Selo Miona Vasić, koja je pančevačku vrevu pre 12 godna zamenila za novoseosku.

–  Uspeli smo da se izborimo za semafor, ali je saobraćaj i dalje gust. Ulica jeste poprilično široka, međutim tu su nam škola i vrtić, u koje ide oko 440 dece. Ali, znate kako, ja sam gradsko dete, dete stana, i ovde sam se adaptirala na nešto veće, komotnije, pa ne mogu da pronađem neke mane. Najlepše je to što smo nekako izolovani, a ipak nam je sve blizu, što nam je i prednost: Pančevo, Beograd, Vršac. Na odličnoj smo poziciji, pa smo zbog toga i veoma popularni u poslednje vreme.

Nastanak Banatskog Novog Sela vezuje se za osnivanje Banatske vojne granice 1764. godine, kada je ono naseljeno. Međutim, prvo pominjanje mesta, ali pod nazivom Nova Sela i to u vidu pustare, biva 1776. godine kada se ono pojavilo na karti Frančeska Griselinija, dok se sedam godina kasnije nalazi i na zvaničnoj mapi pod imenom Novoselo. Na samom početku 19. veka mesto nosi tri imena: Nojdorf, Neudorf i Pfefferthal Novaszella. Banatsko Novo Selo je 1788. godine pretrpelo i ozbiljan pad Turaka, koji su spalili tadašnju crkvu i, prema sećanjima ondašnjih meštana, „zapalili dva Rumuna“.

Pad demografskih brojki nekako se ne da uočiti u Banatskom Novom Selu, valjda zato što je toliko veliko samo po sebi i uvek se nešto dešava, pa tako i sadašnjih skoro 6.000 meštana čine da deluje da ih i dalje ima hiljadu i po više, kao pre 20 godina. Pride, penzionisani Beograđani dolaze i kupuju kuće, ima nekoliko bračnih parova koji su odlučili da se baš tu dosele, a prema rečima matičara Zorana Stojičića, za 30.000 evra može da se kupi tek trošna kuća.

– Imamo odličnu infrastrukturu, jer se u naše mesto poslednjih godina dosta ulaže. Dobili smo više od 20 kilometara asfalta, kanalizacija nam se privodi kraju, imamo gas, eko česmu, kapelu na jednom groblju, a u planu je da se izgradi u na drugom. Sad nam je u programu čišćenje sve četiri strane sela, odnosno uklanjanje divljih deponija, a obećano nam je da će i naše JKP „BNS“ dobiti još jedan kamion za odnošenje smeća. Sve postepeno rešavamo – veli Stojičić koji kao matičar ima pune ruke posla, pa je tako od početka godine imao 41 venčanje, ali uprkos tome, tvrdi da „mladi nisu vredni“ jer nemaju dece u selu onoliko koliko bi voleli.

Dom kulture „3. oktobar“ u Banatskom Novom Selu, osim što impozantno izgleda, meštanima nudi bogat kulturno-umetnički program. Oko 280 Novoseljana od

pet godina pa do seniora imaju priliku da igraju folklor uz srpsku i rumunsku narodnu muziku, koju svira orkestar, višestruko nagrađivani kod nas i u inostranstvu, kao i pobednik zaredom  na tri takmičenja Saveza amatera Vojvodine.

– U toku godine održavamo brojne izložbe, promocije i koncerte, a meštani su zainteresovani, naročito kad imamo folklorne nastupe, tad baš bude posećeno – kaže direktor Doma kulture Bojan Boljanac, dodajući da se u Banatskom Novom Selu održavaju i manifestacije kao što su „Banatski hleb“ u organizaciji Udruženja žena „Novoseljanke“, dok su nedavno bili domaćini „Sabora pesme i lepote Srbije“ kao i Festivala rumunske muzike i folklora.

Inače, za Banatsko Novo Selo se može reći da je Jugoslavija u malom, pa tako, osim što ulice i dalje nose nazive iz perioda socijalizma, u njima žive Srbi, Rumuni, nešto manje Mađari, Slovaci, Romi... I svi su složni, kažu naši sagovornici, a vređanja na nacionalnoj osnovi nikad nije bilo. A zašto bi i bilo, naročito kad svi imaju gde da rade, pa tako meštani dolaze do zaposlenja u industrijskoj zoni u Pančevu, ali i u samom selu, dok je i poljoprivreda poprilično stabilna. U atarima se uzgajaju žito, kukuruz, suncokret, uljana repica, a ima i deteline, krušaka, kajsija, orasa i lešnika.

– Mladi imaju dosta aktivnosti, od sportskih, do kulturnih, a čak imamo i ogranak Muzičke škole „Jovan Bandur“ iz Pančeva, gde deca uče violinu, klavir, harmoniku i tamburicu – kaže Vasićeva, dodajući da uskoro dobijaju i vrtić za decu od tri do pet godina, pri osnovnoj školi.

Lea Radlovački