DNEVNIK U BAČKOM BREGU Uzvišeno selo od kog počinje vojvođanski osmeh
Kogod ode iz Bačkog Brega, pri povratku mu emocije ne probude susreti s familijom, već sa samim selom, pričaju nam meštani-svedoci takvih situacija, tvrdeći da ljudi mogu da odu iz Brega, ali Breg iz njih nikada ne može.
Čak i oni koji su imali tu čast da u ovom mestu provedu samo koju godinu, tvrde da se do kraja života sećaju svake uličice, kuće i ćoška, živeći u nadi da će se baš Bačkom Bregu vratiti.
- Sve je najlepše u Bačkom Bregu - jasan je sekretar Mesne zajednice Mijo Krišto, dodajući da su ljudi društveni, gostoprimljivi i složni, zbog čega je milina živeti baš u njihovom komšiluku. - Demografija nam je loša, kao i svugde, pa nas sad na spavanju ima oko 550 meštana. Odlaze ljudi svuda, uglavnom u Austriju i Nemačku, budući da imamo hrvatske pasoše, a oni koji dođu kod nas, kao ljudi koji su tokom devedesetih izbegli, dobro se uklapaju u našu sredinu i budu prihvaćeni jer smo svi miroljubivi.
(sekretar Mesne zajednice Mijo Krišto)
Trenutno u Bačkom Bregu najviše ima starosedeoca - Hrvata Šokaca, pokoja mađarska porodica i Srbi koji su se, kako smo pomenuli, doselili pre dvadesetak godina. Svi zajedno žive i privređuju, baveći se stočarstvom (kog je sve manje kada je reč o individualnom uzgajanju), pšenicom, kukuruzom i sojom na delovima zemljišta koje im je kvalitetnije, budući da im je zemlja poprilično peskovita. Premda se čini da valoviti reljef može biti idealan za podizanje vinograda, njih u Bačkom Bregu nema ni za leka, ali postoji nekoliko voćnjaka dunje, šljive, kruške i jabuke.
- Meštani nam rade u seoskoj ambulanti, školi, pošti ili putuju za Sombor - veli naš sagovornik. - U osnovnoj školi „Moša Pijade“ imamo 47 dece i možda ih nema mnogo, ali ostvaruju lepe rezultate na raznim takmičenjima. Mogu da kažem da smo mala sredina koja ima kvalitetan rad.
Upravo zato i članovi Dobrovoljnog vatrogasnog društva, koje postoji od 1912. godine, decenijama unazad ostvaruju značajne rezultate na državnim, međunarodnim i svetskim takmičenjima kada je reč i o muškim i ženskim ekipama. Za one koji preferiraju fudbal imaju priliku da treniraju u FK „Dinamo“, dok je za folkloraše tu Hrvatsko kultruno-prosvetno društvo „Silvije Strahimir Kranjčević“ čiji je predsednik Milorad Stojnič, koji se trudi da sa svojim članovima doprinosi očuvanju šokačke tradicije u selu i okolini. Oni u svom vlasništvu već nekoliko godina imaju i šokačku kuću, staru čitav vek, a u kojoj se nalaze predmeti iz 18. veka, kao i nošnje koje predstavljaju njihove običaje i kulturu. Uz sve navedeno, u Bačkom Bregu postoje i lovačko i ribolovačko društvo, Udruženje građana „Natura“, kao i Udruženje žena „Brežanke“.
Šahovski klub „Bački Breg“ osnovan je davne 1928. godine i od tada niže uspehe na brojnim takmičenjima i iznedruje imena koja su na ponos celog sela. Među njima su predsednik kluba Milan Rapaić i trener FIDE majstor Josip Dekić, koji danas zajedno uče najmlađe, ali i one starije, kako se igra šah.
- Trenutno imamo više od 30 članova, ali, da budem iskren, sve nas je manje jer odlaze ljudi odavde - kaže Rapaić, osvrćući se na mališane koji imaju priliku da uče šah u okviru školske sekcije koju je pokrenula učiteljica Ana Rapaić još 2014. godine. - Imamo učenike koji su bili i na državnom prvenstvu, a sve zahvaljujući dobrom treneru Dekiću. Od Mesne zajednice smo dobili prostoriju, pa više ne moramo da lutamo i da se snalazimo, već se u njoj utorkom okupljamo i igramo šah. Danas je potrebno mnogo truda da se deca motivišu za ovaj sport, a bilo bi dobro da šah postane obavezan predmet u školi, kao što je Jermenija, kao prva država u svetu, to uvela. Zato su i najbolji.
- Od manifestacija imamo „Mikine dane“, po našem najpoznatijem muzičaru iz sela, a kog Zvonko Bogdan spominje u svojoj pesmi „Ne mogu se tačno setit’ leta“. Od ove godine uveli smo i manifestaciju „Breg fest“ - navodi Krišto.
Međutim, ono što je svima vidljivo kad se zapute u ovo mestašce na severozapadu Vojvodine, jeste Bajski kanal koji ima toliko čistu vodu, da meštani kažu da bi se mogla i piti. A osim što je sam ambijent uz kanal očaravajuć, dolazak do njega zavređuje pođednaku pažnju, budući da je prizor skoro pa bajkolik!
Lea Radlovački
U Bačkom Bregu trenutno se radi trotoar od Jugoslovenske ulice pa do groblja, a ovo mesto je svakako postalo zvučno poslednjih godina otkako se spominje izgradnja „Osmeha Vojvodine“ iliti saobraćajnice koja će spajati mađarsku sa rumunskom granicom, baš od Bačkog Brega pa do Nakova.
- Iskreno se nadamo industrijskoj zoni, delimično u Bačkom Bregu, kao i pokretanju Sombora što se tiče njihove zone, te da će se ljudi vratiti u naše mesto, da će se ovde zapošljavati - kaže sekretar MZ Mijo Krišto, dodajući da živi za taj dan da se ljudi vrate. - Ta saobraćajnica će nam značiće mnogo, jer putna infrastruktura je ključ uspeha!
Kada je reč o drugim investicijama u selu, kojih do skora skoro i nije bilo, Bački Breg je 2019. godine dobio pogon za proizvodnju pijaće vode, a Pokrajinska vlada je za tu namenu izdvojila čak 23,7 miliona dinara. U narednom periodu u planu je izgradnja i kanalizacione mreže, koja će takođe umnogome doprineti boljem životu Brežana.
