„Čokulada“ se u Sremskim Karlovcima jela još u 19. veku
SREMSKI KARLOVCI: Nije poznato koliko je posle prvog pominjanja čokolade na našim prostorima 1697. godine, kada su vojskovođu Eugena Savojskog uoči Senćanske bitke dočekali s ovom poslasticom u tečnom stanju, ona dospela u Sremske Karlovce, ali sasvim je izvesno da su je konzumirali u ovom mestu sredinom 19. veka.
Pouzdana svedočanstva o tome mogu se naći u domovnom protokolu iz 1852. godine patrijaršijskog dvora u Karlovcima, pohranjenom u Arhivu SANU, koji sadrži detaljan popis nabavljenih namirnica po danima. Beleške koje govore u prilog tvrdnji da se barem na dvoru srpskog patrijarha u Karlovcima konzumirala čokolada, u izvornom stanju ili kao sastojak za kakve kolače, trajno su sačuvane i u “Srbskom kuvaru”, prvom kuvaru u današnjem smislu reči, jer sadrži recepte jela, koji je po nalogu, kako neki izvori navode, parijarha Josifa Rajačića, napisao njegov kuvar jeromonah Jerotej Draganović. Kuvar je štampan i objavljen u manastiru Krušedol na Petrovdan 1855. godine.
Mada je on zapravo bio zbirka od 302 nemačka recepta, koji su samo prevedni, u njemu je bilo desetak u kojima se kao jedan od sastojaka pominje čokolada. Čokulada, kako su je u to vreme zvali, bila je jedna od namirnica na spisku 29. aprila 1852. godine. Za šta je toga dana upotrebljena nemoguće je odgonetnuti iz ovog spiska.
Da nije samo “čokulada” korišćena na dvoru za spravljanje poslastica govori i popis začina i drugih sastojaka kao što su limun, šafran - jedan od najskupljih začina danas, cimet, badem, “šećera bela za kolače”, puter, vanila, sitno grožđe…Piškote se na jednom mestu pominju uz napomenu “u NS” , što bi moglo da znači da je u Novom Sadu obavljena kupovina. Na tom spisku se još navode “kafa, pirinač, tri torte”.
Interesantan je podatak da je pored “čokulade”, na dvoru korišćen i limun. Iz domovnih protokola ne može se utvrditi gde su nabavljane namirnice, osim što se na već pomenutom mestu da naslutiti da je tada u pitanju bio Novi Sad. Međutim, limun se spominje i u drugom protokolu koji je vođen na dvoru patrijarha Rajačića. Reč je o dokumentu prihoda i rashoda patrijaršijske ekonomije, koju su činili, između ostalog vinogradi u Bockama i Belješevu i Dvorska bašta. Na više mesta može se naići na napomenu da je anagažovana radna snaga za unošenje i iznošenje limuna. Poznato je da je patrijarh Rajačić kao vrhovni patron Karlovačke gimnazije iz kompleksa patrijaršijske zemlje izdvojio oko sedam hektara blizu gimnazije za podizanje parka koji je đacima koristio za očiglednu nastavu, a građanstvu za odmor. U mnoštvu bilja koje je u parku zasađeno bio je i limun, što se može videti iz popisa baštovana Jozefa Belkhofera. Zato je moguće da je limun na trpezi bio iz ”domaće” proizvodnje.
Dok se arhivska građa o životu i delu patrijarha Josifa Rajačića čuva u Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima, njegova zastavština koju čine uglavnom lični predmeti, deo su zbirki drugih ustanova. Patrijarhove mantije, kamilavke, molitvenik , štap, srebrnina nalaze se u Muzeju Vojvodine.
Istorijski muzej Srbije u Beogradu baštini patrijarhov pečat, baronski grb, srebrni escajg sa monogramom i druge predmete.
U to doba na trpezi u dvoru bilo je goveđeg, telećeg, svinjskog mesa, gusaka, pilića. Na dvoru se konzumirala često i riba. Na nekim mestima se može primetiti da je određenog dana naručivana “kečika” , “smuć” , šaran, jestra, som. Od ostalih namirnica upotrebljavan je kupus, keleraba, celer salata, “patličan”, mleko, mileram, zelena salata, rotkivica, mladi – zeleni i stari beli luk, kao i crni, griz , makarone, zemičke…
Zemičke su, po svemu sudeći, svakodnevno bile na trpezi jer se pojavljuju na svakom spisku. Često je naručivan i pivarski kvasac. U domovnim protokolima, osim o namirnicama vođena je evidencija i o nabavci potrepština za kuhinju kao što je “edno sito malo za supu”, sveće za salu, “tri metle za čišćenje kuine”. Na nekim mestima zabeležene su i usluge. Tako se navodi u jednom spisku da je “sedam dana edna žena prala sudove”.
Te, 1852. godine, kada nailazimo na zapis o čokoladi, 15. jula Karlovce je posetio austrijski car Franja Josif s pratnjom. Dočekao ga je patrijarh Josif Rajačić pred Sabornom crkvom i nakon obilaska hrama i pozdravnih reči prešli su u dvor. O ovom događaju detaljno piše u “Avtobiografiji “ Nikanor Grujić, napominjući da je za cara i svitu u dvoru priređena bogata zakuska. Grujić navodi da je “pripravljen sto pun ladnih jela i dobrog vina”. U njegove reči ne treba sumnjati uzimajući u obzir šta je sve za pripremu jela običnim danima korišćeno.
Zorica Milosavljević
