BOSTANIJADA U IDVORU Slast od koje se može živeti

IDVOR: Tradicionalna „Banatska bostanijada” priređena 11. put u Idvoru, u organizaciji Udruženja poljoprivrednika „Povrtar“, Doma kulture „Mihajlo Pupin” i MZ Idvor, uz podršku opštine Kovačica, okupila je proizvođače bostana iz ovog kraja ali i goste, među kojima i delegaciju rumunskog mesta Gotlob, takođe poznatog po proizvodnji bostana.

Bostan iz Idvora je na dobrom glasu, a kako je istakao na svečanom otvaranju rukovodilac Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj opštine Kovačica Danijel Magdu,  „Banatska bostanijada” je prilika da se da na značaju ovom segmentu poljoprivrede.

Mada se broj proizvođača bostana u Idvoru smanjio, jer je ostalo desetak najupornijih, što je uočljivo i po skromnijem broju od devet štandova proizvođača, u Udruženju „Povrtar” nastoje da ovom manifestacijom doprinesu da se još više pročuju idvorske lubenice, koje su veoma tražene na tržištu Beograda, Pančeva, Zrenjanina, Kovačice i drugih mesta. Istaknutim proizvođačima dodeljena su priznanja. Živan Zakić je pahar osvojio za najtežu lubenicu od 23,2 kilograma, a za kilogram je lakša bila lubenica Ljubomira Stankića, ali je zato Stankićeva bila najslađa.

- Bostan je ove sezone rodio, ali zbog nestabilnog vremena lubenice su sklone bolesti, pa ih treba štititi da ne propadaju. Prodaja ide dosta dobro, jer se lubenice na malo krčme po 30 do 35 dinara, dok na veliko idu za 18 do 20 dinara za kilogram. Bostan uvek imam na površini od jednog hektara, ali dinje, sa kojima se takmičim nisu ove sezone dospele za Bostanijadu. Zadovoljan sam peharom za najtežu lubenicu. Nije nam važno da sve lubenice budu velike, mora biti i manjih, a najvažnije je da su slatke. Jer, ne mogu se prodavati samo velike, mada one daju veći prinos. Međutim, nema svako para da kupi veliku lubenicu, a svi vole da se zaslade - kaže Zakić.

Porodica Živana Borčića osvojila je pehar za najtežu dinju od 7,27 kilograma, dok je najslađu imao Sava Lakičin.

- Bostanom se dugo bavimo i zahvaljujući lubenicama i dinjama sinove smo iškolovali, a obično obično ga uzgajamo na jednom lancu, mada smo probali i na većoj površini - ispričao je Živan Borčić. - Da lubenice i dinje budu slatke prvenstveno treba da imaju dosta sunca. Za proizvodnju je neophodna i voda, ali bez sunca nema slasnog bostana. Ono što je bogom i prirodom dano to je najbolje, ali treba posvetiti pažnju i negi useva. Bostan iziskuje truda kao i vinograd, da se na njivi osvane i omrkne. Mora mu se posvetiti maksimalno. Njiva treba da bude čista, može da bude malo i trave, ali ne da ugrožava usev. Plodove treba čuvati preko dana od vrana, preko noći od jazavaca. U proizvodnji bostana još uvek nešto para i ostane nama proizvođačima, mnogo više nego od pšenice i drugih ratarskih kulture. Pošto nemamo mnogo zemlje od bostana uspevamo da preživimo.

Borčići su zadovoljni jer su Živanov sin Aleksandar i snajka Andrijana najlepše uredili štand, a i unuk se spretnim pokazao u takmičenju u kotrljanju lubenica. Na platou između Narodnog doma, zadužbine naučnika Mihajla Pupina i pravoslavne crkve, deca su se u više uzrasta nadmetala u kotrljanju lubenica, uz bodrenje roditelja, baka i deka i više stotina posetilaca, a najbolji su nagrađeni medaljama i čokoladama.

U takmičenju kulinara gulaš je najukusnije začinio Duško Belić, a svi posetioci su besplatno mogli da degustiraju slatke idvorske lubenice. Za dobro raspoloženje pobrinuli su se folklorni ansambli iz Idvora i gosti iz KUD „Đido” iz Bečeja, glumac Jovica Jašin iz Zrenjanina i drugi učesnici zabavnog programa.

M. Mitrović