БОСТАНИЈАДA У ИДВОРУ Сласт од које се може живети

ИДВОР: Традиционална „Банатска бостанијада” приређена 11. пут у Идвору, у организацији Удружења пољопривредника „Повртар“, Дома културе „Михајло Пупин” и МЗ Идвор, уз подршку општине Ковачица, окупила је произвођаче бостана из овог краја али и госте, међу којима и делегацију румунског места Готлоб, такође познатог по производњи бостана.

Бостан из Идвора је на добром гласу, а како је истакао на свечаном отварању руководилац Одељења за привреду и локални економски развој општине Ковачица Данијел Магду,  „Банатска бостанијада” је прилика да се да на значају овом сегменту пољопривреде.

Мада се број произвођача бостана у Идвору смањио, јер је остало десетак најупорнијих, што је уочљиво и по скромнијем броју од девет штандова произвођача, у Удружењу „Повртар” настоје да овом манифестацијом допринесу да се још више прочују идворске лубенице, које су веома тражене на тржишту Београда, Панчева, Зрењанина, Ковачице и других места. Истакнутим произвођачима додељена су признања. Живан Закић је пахар освојио за најтежу лубеницу од 23,2 килограма, а за килограм је лакша била лубеница Љубомира Станкића, али је зато Станкићева била најслађа.

- Бостан је ове сезоне родио, али због нестабилног времена лубенице су склоне болести, па их треба штитити да не пропадају. Продаја иде доста добро, јер се лубенице на мало крчме по 30 до 35 динара, док на велико иду за 18 до 20 динара за килограм. Бостан увек имам на површини од једног хектара, али диње, са којима се такмичим нису ове сезоне доспеле за Бостанијаду. Задовољан сам пехаром за најтежу лубеницу. Није нам важно да све лубенице буду велике, мора бити и мањих, а најважније је да су слатке. Јер, не могу се продавати само велике, мада оне дају већи принос. Међутим, нема свако пара да купи велику лубеницу, а сви воле да се засладе - каже Закић.

Породица Живана Борчића освојила је пехар за најтежу дињу од 7,27 килограма, док је најслађу имао Сава Лакичин.

- Бостаном се дуго бавимо и захваљујући лубеницама и дињама синове смо ишколовали, а обично обично га узгајамо на једном ланцу, мада смо пробали и на већој површини - испричао је Живан Борчић. - Да лубенице и диње буду слатке првенствено треба да имају доста сунца. За производњу је неопходна и вода, али без сунца нема сласног бостана. Оно што је богом и природом дано то је најбоље, али треба посветити пажњу и неги усева. Бостан изискује труда као и виноград, да се на њиви осване и омркне. Мора му се посветити максимално. Њива треба да буде чиста, може да буде мало и траве, али не да угрожава усев. Плодове треба чувати преко дана од врана, преко ноћи од јазаваца. У производњи бостана још увек нешто пара и остане нама произвођачима, много више него од пшенице и других ратарских културе. Пошто немамо много земље од бостана успевамо да преживимо.

Борчићи су задовољни јер су Живанов син Александар и снајка Андријана најлепше уредили штанд, а и унук се спретним показао у такмичењу у котрљању лубеница. На платоу између Народног дома, задужбине научника Михајла Пупина и православне цркве, деца су се у више узраста надметала у котрљању лубеница, уз бодрење родитеља, бака и дека и више стотина посетилаца, а најбољи су награђени медаљама и чоколадама.

У такмичењу кулинара гулаш је најукусније зачинио Душко Белић, а сви посетиоци су бесплатно могли да дегустирају слатке идворске лубенице. За добро расположење побринули су се фолклорни ансамбли из Идвора и гости из КУД „Ђидо” из Бечеја, глумац Јовица Јашин из Зрењанина и други учесници забавног програма.

М. Митровић