BIO-GASNA ELEKTRANA U BOTOŠU JEDNA OD TRI U ZRENJANINU Struja i toplota iz silaže
BOTOŠ: Bio-gasna elektrana u Botošu jedna je od tri na teritoriji Zrenjanina, a u Srbiji ih je ukupno 35, potvrdio je zrenjaninski gradonačelnik Simo Salapura, prilikom posete ovom postrojenju.
On je dodao da je elektrana, ukupne snage 960 kilovata, koja proizvodi električnu i toplotnu energiju iz biomase, dokaz da i ova sredina i te kako ima mogućnosti i potencijala da učestvuje u energetskom bilansu Republike Srbije.
- U ovu investiciju je do sada uloženo 25 miliona evra i ukupno je zaposleno oko 30 radnika - istakao je gradonačelnik Salapura, nakon obilaska preduzeća „Bioelektra”.
Bioelektrana u Botošu počela je da radi 2016. godine, kao četvrta po redu u Srbiji i prva na teritoriji Zrenjanina. Od početne snage 600 kilovata proširena je za još 360 kilovata, a kao sirovinu koristi silažu raži i kukuruza i stajsko đubrivo. U procesu razlaganja biomase nastaju električna i toplotna energija, a urađena je studija na osnovu koje bi se u ovom selu moglo snabdevati sedam javnih objekata: obdanište, osnovna škola, dom zdravlja, policijska stanica, vatrogasni dom, sportska sala i hotel. Na trasi toplovoda dužine 1.300 metara, od postrojenja do centra sela, i privatna domaćinstva bi se mogla snabdevati toplotnom energijom.
Krsta Ćorić, vlasnik preduzeća „Ćorić Agrar”, kom pripada i bioelektrana u Botošu, kaže da je tokom prethodne tri godine, od kada je njen vlasnik, izgradio još jednu elektranu, uz neke dodatne investicije.
- Obe elektrane su u funkciji. Radili smo i revitalizaciju zalivnog sistema, izgradili nov silos, nabavili novu mehanizaciju i svakodnevno ulažemo u ovaj kompleks. Proizvedenu električnu energiju, inače, isporučujemo sistemu Elektroprivrede Srbije – objašnjava Ćorić. Prema njegovim rečima, mogućnosti za dalje unapređenje proizvodnje su široke.
-Topla voda koja, nažalost, sada nema nikakvu primenu, mogla bi se koristiti za zagrevanje sela. Takođe, mogao bi da se izgradi i neki plastenik, a razmišljamo i o mogućnosti da obnovimo farmu svinja, udaljenu jedan i po kilometar, i sprovedemo grejanje do nje. Time bi se dobio jeftiniji proizvod, jer bi učešće energije u proizvodnji bilo, praktično, besplatno – ističe Krsta Ćorić.
Ž. Balaban