БИО-ГАСНА ЕЛЕКТРАНА У БОТОШУ ЈЕДНА ОД ТРИ У ЗРЕЊАНИНУ Струја и топлота из силаже
БОТОШ: Био-гасна електрана у Ботошу једна је од три на територији Зрењанина, а у Србији их је укупно 35, потврдио је зрењанински градоначелник Симо Салапура, приликом посете овом постројењу.
Он је додао да је електрана, укупне снаге 960 киловата, која производи електричну и топлотну енергију из биомасе, доказ да и ова средина и те како има могућности и потенцијала да учествује у енергетском билансу Републике Србије.
- У ову инвестицију је до сада уложено 25 милиона евра и укупно је запослено око 30 радника - истакао је градоначелник Салапура, након обиласка предузећа „Биоелектра”.
Биоелектрана у Ботошу почела је да ради 2016. године, као четврта по реду у Србији и прва на територији Зрењанина. Од почетне снаге 600 киловата проширена је за још 360 киловата, а као сировину користи силажу ражи и кукуруза и стајско ђубриво. У процесу разлагања биомасе настају електрична и топлотна енергија, а урађена је студија на основу које би се у овом селу могло снабдевати седам јавних објеката: обданиште, основна школа, дом здравља, полицијска станица, ватрогасни дом, спортска сала и хотел. На траси топловода дужине 1.300 метара, од постројења до центра села, и приватна домаћинства би се могла снабдевати топлотном енергијом.
Крста Ћорић, власник предузећа „Ћорић Аграр”, ком припада и биоелектрана у Ботошу, каже да је током prеthodnе три године, од када је њен власник, изградио још једну електрану, уз неке додатне инвестиције.
- Обе електране су у функцији. Радили смо и ревитализацију заливног система, изградили нов силос, набавили нову механизацију и свакодневно улажемо у овај комплекс. Произведену електричну енергију, иначе, испоручујемо систему Електропривреде Србије – објашњава Ћорић. Према његовим речима, могућности за даље унапређење производње су широке.
-Топла вода која, нажалост, сада нема никакву примену, могла би се користити за загревање села. Такође, могао би да се изгради и неки пластеник, а размишљамо и о могућности да обновимо фарму свиња, удаљену један и по километар, и спроведемо грејање до ње. Тиме би се добио јефтинији производ, јер би учешће енергије у производњи било, практично, бесплатно – истиче Крста Ћорић.
Ж. Балабан