Bečejski pronalazač majstor za singerice, jeftino grejanje i dobru vodu

Ne daj bože iz Banata da je. Pogotovu što je tad direktor Krojačke zadruge „Jedinstvo“, gde je došao na platu, bio Novobečejac Milorad Azucki. Nekako im bi lakše što je Krajišnik, mada, Dane je to samo po prezimenu.

Mi, rođeni u Prnjavoru, čim steknemo diplomu, krenemo u potragu za poslom, jer ga tamo nema. Radio sam dve i po godine u gigantu „Rade Končar“, pa šest meseci u „Gorenju", kad mi predloži predstavnik „Novoteksa“ da dođem u Bečej, jer im hitno treba mehaničar šivaćih mašina. Zbog obećanog stana, prihvatim ponudu i eto mene ovde pune 33 godine, objašnjava Dane kako se usidrio kraj Tise.

Stigavši iz uređene slovenačke firme, zatekao je krš u radionici i petnaestak starih odbačenih mašina singerica. Uzeo ih je pod svoje i za par nedelja sve su radile kao nove.

Za tri godine bilo je na desetine poslova koja su preduzeću donela znatne uštede, ali ja od toga nisam imao koristi. Kad smo radili haljine za slavnu „Muru“, na njima je po petnaestak dugmadi trebalo da se ručno prišije. Za svako to traje 60 sekundi, no ja napravim dodatak na mašini i gotov posao pet puta brže, pohvali se Dane.

Na vreme je uvideo kako je bolje da bude sam svoj gazda i otvorio je privatnu radnju. Posla bilo, a i zarade. Ali, bilo posla i gde se nije odmah zarađivalo.

Kad vidim da se ljudi muče s nečim, ja tražim rešenje dok ga ne nađem, jer dosta dobro vladam mehanikom. Ipak sam ja tvrdoglavi Bosanac, drži se Krajišnik zavičajnog lokalpatriotizma.

Iako sam mnogo sati potrošio, nastavlja naš sagovornik, nikad nisam zažalio.

Kad se reši problem, sve bude naplaćeno. Naravno, ne uvek novcem. Zapravo, samo sam jedan posao komercijalizovao, a sve ostale inovacije bile su za porodičnu upotrebu ili pomoć prijatelju, zaključuje Krajišnik.

Desetak inovacija sam uradio i prodao preko 11.000 pumpi u Bosni. Kupci se rešili muke s vodovodom, proizvodnja jeftinija, kvalitet vode bolji, ali zasitilo se tržište.

Našao je on novu zanimaciju – grejanje je stalna muka u ravnoj Bačkoj.

Imam kineskom trskom zasađeno pola jutra zemlje, što je dovoljno da zagrejem stan od 60 kvadrata i radionicu od 120 kvadratnih metara, stalno je Dane pun ideja.

Kako kaže, zemlja na kojoj se ova trska sadi ne mora da bude kvalitetna, a eksploatacija je dvadesetak godina, uz minimalna ulaganja.

Pravim snopove prečnika 40 centimetara, tako dobro upresovane sečem motornom testerom na dužinu 60 cm, a snop gori ceo sat dajući optimalnu temperaturu, objašnjava Dane.

Od kada je u penziji, dosta vremena troši na novi patent, koji bi, smatra, mogao dobro da proda.

Pri zalivanju, biljke najbliže izvoru dobijaju najviše vode, poslednje u nizu najmanje, samo one u sredini reda imaju optimalnu vlagu. Već nekoliko godina usavršavam sistem kako da se daljinskim putem sve posude istovremeno otvore i biljka dobije, bez obzira na udaljenost od izvora, istu količinu vode. Planiram da rešenje uskoro patentiram u Beogradu i otputujem u SAD, gde mi žive dve kćeri, da ga komercijalizujem. Materijal za izradu sistema je 50 centi po biljki, neka je još toliko moja zarada, znači evro po biljki. No, sistem se može koristiti između 10 i 20 godina, dakle 5–10 centi godišnje. Svaki dosadašnji sistem više košta a ipak ne obezbeđuje ravnomerno zalivanje, uveren je Dane da će napraviti posao među potvrtarima.

V. Jankov