Бечејски проналазач мајстор за сингерице, јефтино грејање и добру воду

Не дај боже из Баната да је. Поготову што је тад директор Кројачке задруге „Јединство“, где је дошао на плату, био Новобечејац Милорад Азуцки. Некако им би лакше што је Крајишник, мада, Дане је то само по презимену.

Ми, рођени у Прњавору, чим стекнемо диплому, кренемо у потрагу за послом, јер га тамо нема. Радио сам две и по године у гиганту „Раде Кончар“, па шест месеци у „Горењу", кад ми предложи представник „Новотекса“ да дођем у Бечеј, јер им хитно треба механичар шиваћих машина. Због обећаног стана, прихватим понуду и ето мене овде пуне 33 године, објашњава Дане како се усидрио крај Тисе.

Стигавши из уређене словеначке фирме, затекао је крш у радионици и петнаестак старих одбачених машина сингерица. Узео их је под своје и за пар недеља све су радиле као нове.

За три године било је на десетине послова која су предузећу донела знатне уштеде, али ја од тога нисам имао користи. Кад смо радили хаљине за славну „Муру“, на њима је по петнаестак дугмади требало да се ручно пришије. За свако то траје 60 секунди, но ја направим додатак на машини и готов посао пет пута брже, похвали се Дане.

На време је увидео како је боље да буде сам свој газда и отворио је приватну радњу. Посла било, а и зараде. Али, било посла и где се није одмах зарађивало.

Кад видим да се људи муче с нечим, ја тражим решење док га не нађем, јер доста добро владам механиком. Ипак сам ја тврдоглави Босанац, држи се Крајишник завичајног локалпатриотизма.

Иако сам много сати потрошио, наставља наш саговорник, никад нисам зажалио.

Кад се реши проблем, све буде наплаћено. Наравно, не увек новцем. Заправо, само сам један посао комерцијализовао, а све остале иновације биле су за породичну употребу или помоћ пријатељу, закључује Крајишник.

Десетак иновација сам урадио и продао преко 11.000 пумпи у Босни. Купци се решили муке с водоводом, производња јефтинија, квалитет воде бољи, али заситило се тржиште.

Нашао је он нову занимацију – грејање је стална мука у равној Бачкој.

Имам кинеском трском засађено пола јутра земље, што је довољно да загрејем стан од 60 квадрата и радионицу од 120 квадратних метара, стално је Дане пун идеја.

Како каже, земља на којој се ова трска сади не мора да буде квалитетна, а експлоатација је двадесетак година, уз минимална улагања.

Правим снопове пречника 40 центиметара, тако добро упресоване сечем моторном тестером на дужину 60 цм, а сноп гори цео сат дајући оптималну температуру, објашњава Дане.

Од када је у пензији, доста времена троши на нови патент, који би, сматра, могао добро да прода.

При заливању, биљке најближе извору добијају највише воде, последње у низу најмање, само оне у средини реда имају оптималну влагу. Већ неколико година усавршавам систем како да се даљинским путем све посуде истовремено отворе и биљка добије, без обзира на удаљеност од извора, исту количину воде. Планирам да решење ускоро патентирам у Београду и отпутујем у САД, где ми живе две кћери, да га комерцијализујем. Материјал за израду система је 50 центи по биљки, нека је још толико моја зарада, значи евро по биљки. Но, систем се може користити између 10 и 20 година, дакле 5–10 центи годишње. Сваки досадашњи систем више кошта а ипак не обезбеђује равномерно заливање, уверен је Дане да ће направити посао међу потвртарима.

В. Јанков