Bečejci i jugić po povratku iz Mongolije dočekani kao heroji

Okupili su se sugrađani da uz trubače i šampanjac dočekaju 23-godišnje prijatelje koji su se vratili iz velike avanture, vožnje sporednim putevima do Ulan Batora, prestonice Mongolije i nazad. Dočekao ih je i prijatelj frizer Vladimir Knor, i tu na bini pred gradskom kućom šišao po volji.

Zaslužili su topao doček. „Jugićem” Rino, starim 27 godina stigli su do krajnje tačke „Mongol relija“, poklonili se kod spomenika legendarnom vojskovođi Yingis Kanu i vratili se u svoj Bečej kraj Tise. Iza njih je ostao tačno 21.481 kilometar kroz 12 evropskih i azijskih država, pregršt doživljaja, dragocena, uglavnom, pozitivna iskustva. Zahvalili su se svima na srdačnom dočeku i sponzorima koji su omogućili da ostvare svoj plan, a sada jedva čekaju da završe humanitarnu akciju vezanu za uređenje azila za pse lutalice u Bečeju.

„Našim dolaskom ne završava se avantura. Za nekoliko dana krećemo u akciju uređenja azila za pse. Očekujemo da nam se pridruže volonteri i uvereni smo da će se, uskoro videti promene u azilu“, poručili su Đole i Nino.

Momci priznaju da je bilo i teških i po život opasnih momenata:

„Pri povratku iz Mongolije, upali smo u pesak, temperatura preko 35 stepeni Celzijusovih, mi ostali sa malo benzina, bez vode, a osam dana nismo videli tuš. Rukama u papučama smo kopali pesak da oslobodimo točkove i vozimo u rikverc. Iz drugog puta smo uspeli. Da smo se i treći put zaglavili, verovatno bismo odustali. Znali smo da nas vrebaju opasnosti, čak da možemo da ostanemo iz raznih okolnosti bez auta, a po rečima ljudi iz naše ambasade i bez sopstvenih života“, ispričao je Ninoslav Trajković.    

Dvojica studenata novosadskog Ekonomskog fakulteta su se tokom ekspedicije ponašali, baš, ekonomično. Krenuli su sa 4.810 evra, a vratili su 930 evra, koje će uložiti u renoviranje azila za pse u Bečeju. Znači, dnevno su trošili u proseku 30,31 euro po glavi, a trebalo je „hraniti“ Rina benzinom ili gasom, plaćati brojne putarine, prenoćišta i hranu za sebe, pa turističke ulaznice... Olakšali su im brojni dobri ljudi, bez obzira na državu i nacionalnu pripadnost, ali i naši ljudi rasuti po svetu, od zaposlenih u ambasadama, preko privrednika i preduzetnika.

„Čovek treba da ulaže u znanje i putovanja, jer je to nešto što vam se ne može oduzeti. Upoznali smo druge narode, njihovu kulturu i načine življenja. Radujemo se ako smo pokrenuli svest mladih ljudi da treba nešto dobro da urade. Držali su nas volja i optimizam, ali i kontakti s majstorom kad bi se Rino negde zagrcnuo“, zaključuje Đole.

Valja podsetiti da se „jugo“ dobro držao po svakojakim putevima i za njega neobičnim uslovima, ali je imao i peh da su uleteli u rupu na putu, koja ih je izbacila „iz sedla“. Na svu sreću, naišli su na velikodušnog čoveka i vrsnog majstora Viktora u Rusiji, koji je uspeo da im ugradi deo „lade”,  zbog čega je njihova ekspedicija produžena za osam dana, ali je uništeni deo zamenjen i zbog toga se Rino vratio kao „jugo - lada“.

„Doživeli smo fenomenalno iskustvo i preporučio bih svima koji mogu da se upuste u sličnu avanturu, da ne razmišljaju mnogo. Naravno, to ne mora biti avantura ovakve vrste, na granici normalnosti i ludosti, ali mi i pored svega nosimo pozitovna iskustva“, kaže Nino.

U ime portala „Moj Bečej” Bojana Pejović je mladicima uručila ukoričene njihove dnevne izveštaje s puta, a prijatelj i vaterpolo internacionalac Stefan Tomićević im je uručio „zlatne medalje“:

„Nijednog trenutka nismo sumnjali u njih dvojicu, ali smo se pribojavali „jugića“. Vremešan je... Ispalo je dobro i najvažnije je da su oni zadovoljni“, rekao je Tomićević.

Iako su se u početku nećkali i „tvrdili pazar“ posle pitanja šta dalje, ipak su se otvorili:

„Pričali smo o planovima, jer smo imali vremena na pretek. Nećemo se zadržati na ovome. Obišli smo dobar deo Evrope i Azije, sada je na redu Afrika. Kad i kako, otom-potom. To će biti zahtevniji posao, ali će, takođe, biti humanitarna akcija – poručio je ovaj dvojac.“

Pošto su mnogi njima omogućili da realizuju svoju avanturu, oni su u Gradskoj kući prigodim poklonima darivali svoje dobrotvore i tako se na simboličan način odužili ljudima dobre volje i široka srca.

V. Jankov