POČELA REKONSTRUKCIJA ŠEĆERANSKOG PARKA Stotine novih sadnica na obodu grada
ZRENJANIN: Pre dve nedelje počela je prva faza rekonstrukcije Šećeranskog parka, zelene oaze na obodu grada, zahvaljujući sredstvima dobijenim od Ministarstva zaštite životne sredine.
Gradu Zrenjaninu je, naime, na javnom konkursu dodeljeno 7.492.760 dinara za projekat rekonstrukcije zelenila Šećeranskog parka.
Projektom je predviđena sadnja 510 sadnica autohtonih biljnih vrsta, i to 380 komada lišćarskih sadnica i 130 komada četinarskih sadnica. Radovi su podeljeni u dve faze - prva će biti realizovana uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, a druga uz podršku Ministarstva kulture. Ukupna vrednost projekta je 18,8 miliona dinara, a Grad Zrenjanin će učestvovati i sopstvenim sredstvima u iznosu od 3.817.290 dinara.
Plan obnove
Kako je nedavno najavljeno, u prvoj fazi će biti uklonjeno 50 suvih, oštećenih i trulih stabala, a na njihovom mestu biće posađene mlade sadnice.
Tokom druge faze radova biće uklonjeno dodatnih 50 stabala i posađeno još lišćara i četinara, a u planu je i obnavljanje dečjeg igrališta, teretane na otvorenom, klupa i kanti za otpatke.
S obzirom na to da je Šećeranski park, površine 34.000 kvadratnih metara, drugi po veličini na teritoriji Zrenjanina, iz lokalne samouprave su ranije saopštili da je od velike važnosti zadržati ovaj zeleni koridor, koji predstavlja tampon zonu i odvaja radnu zonu od mesta stanovanja i rekreacije.
„Da bi u potpunosti ispunio svoju ekološku ulogu, on mora ostati u kontinuitetu sačinjen od visokog zelenila, te ga je potrebno planski dopuniti kvalitetnim i visoko dekorativnim dendromaterijalom i intenzivno ga održavati. Biće to treći gradski park, posle parka na Putnikovu i Karađorđevog, koji se rekonstruiše u kratkom vremenskom periodu“, saopšteno je ranije iz Gradske uprave Zrenjanina.
Šećeranski park je formiran 1910. godine, nakon izgradnje Fabrike šećera, kada se ukazala potreba za podizanjem zaštitnog zelenog pojasa oko fabričkog kompleksa. Vremenom je ovaj pojas prerastao u najprostraniji gradski park, a njegov sastavni deo postala je i najzelenija gradska saobraćajnica - Ulica Petra Drapšina. Unutar parka je 1955. godine podignuta spomen-bista Servo Mihalja, a na obodu parka izgrađen je kompleks plivačkih bazena, u okviru Sportskog centra „Jug“.
Tekst i foto: Ž. Balaban