Кренули од неколико полица па напунили целу кућу: БРАЧНИ ПАР ИЗ НОВОГ БЕЧЕЈА ИМА НЕОБИЧАН ХОБИ, удруженим снагама скупили преко хиљаду чајника

Девојчице су некада скупљале салвете, а оне старије генерације, посебно мушка популација, скупљала је беџеве, марке па и новац. Међутим, хоби новобечејке Марије Касаш је за многе право изненађење и "чудо" јер Марија сакупља ни мање ни више него - чајнике.

- Нама се чајници допадају и на први поглед су јако лепи, а у породици је мој деда скупљао чајнике који је из 1936. Он је био први, после смо све остале набављали углавном на бувљацима и пијацама, најчешће на Најлону. Сваки чајник нам је леп - започиње причу ова симпатична и насмејана жена, иначе технолог у пензији.

Проблем са складиштењем

Присећа се да је скупљање чајника почело пре неких 20 година, а како су већ десет година у пензији и она и супруг Александар Касаш, универзитетски професор историје, имају више времена да се посвете овом хобију.

- Имали смо проблем са складиштењем. Прво су били упаковани у кутије док нисмо урадили једну па другу па трећи полицу, али нам је све то било мало јер смо само набављали и куповали нове. У свакој соби има по једна, две или три полице и сада су сви чајници изложени, нема их упакованих - каже Марија Касаш.

И њен супруг има свој хоби, а то је скупљање слика новобечејских уметника. Према његовој процени, има их око 200 па се преплићу са чајницима, то доводи до посебног осећаја када се испија чај у таквом окружењу, као да сте у галерији.

Како каже, тачан број чајника не зна, јер су "одустали" када су дошли до бројке од 500.

- У сваком овом сегменту има по шест до седам чајника, па је нека процена да их има негде око 1000. Супруг каже да је и више, а тешко је избројати. Предлагали су нам да убацујемо у сваки чајник по број, али то нам и није толико битно, није нам битан број - каже саговорница.

Објаснила је Марија Касаш и како иде процес после куповине чајника.

- Знали смо и по 10 чајника да купимо одједном. Чим дођемо, оперемо чајник па се онда тражи место, посебно ако има посуду за млеко за шећер и онда га складиштимо. Имамо и комплете, сетове али то заузима пуно места, више смо за то да је само чајник, али драге су нам и по две шоље - каже она.

Има и вредних комада

Иако о цени не разговарају, нити их она претерано занима, али супружници тврде да поседују и неке вредне комаде.

- Имамо и цењенијих до пар хиљада, а има неких које смо куповали и за 50 динара. Најцењени је претпостављам стари Жолнај, мислим да је урађен за неку фамилију јер има монограм урађен и да је по наруџбини. Сви су стари око 200 година. По грбу односно обележју на полеђини можемо открити порекло. Неки има у себи и неку годину и монограм уметника који је осликавао. Чајници се пеку од 1200 до 1400 степени, после се ручно осликавају и они су цењенији. Имамо Розенталове, Жолнаје, Мајсенове, Херендије и то су све светске марке чајника. Имамо по који од њих али немамо све - насмејано нам каже ова новобечејка.

Иако их има "мали милион", Марија тврди да ипак може да и даље процени да ли неки чајник имају у колекцији или не, али се увек консултују око тога.

- Трудимо се да знамо сваки детаљ, а умеји да се разликују по малом детаљу рецимо по поклопцу, по дршци, по величини. Често се консултујемо супруг и ја око тога да ли неки чајник имамо или не. Иако их има пуно, добро се држимо и умемо да препознамо да ли их имамо - каже она и открива тајну у припреми чаја.

Марија каже да се чај не кува већ се сервира. Сипа се врела вода у чајник и ставља се онолико кашичица колико ће људи пити тај чај и једна се додаје више за чајник.

Дешавало се и да се разбије чајник

Једно од питања које многе занима јесте да ли се десило да у непажњи или неком другом незгодом - неки чајник разбије.

- Дешавало се и да разбијемо баш сад на овој последњој изложби. У кутији су били сви чајници упаковани и један није и како смо изручили кутију, тако је један пао и разбио се. Било нам је жао али шта да се ради, наћи ћемо такав исти. Није нам се ни у транспорту десило, а кажу да се мора десити макар 10 одсто шкарта. Међутим, ми које смо однели, тако су и враћени. Ми не продајемо, само купујемо. Поклањали смо чајнике када знамо да имамо неки исти, па однесемо на поклон - каже Марија Касаш.

Осим на пијацама, они су куповали чајнике у антикварницама где процене да ли је за њихов буџет. Имају руске, мађарске, али највише зајечарске и из Титовог велеса.

- Пријатељи и родбина се чуде када дoђу, али нису баш много одушевљени. Кажу да их имамо баш много, па како ћемо са њима, али нам ништа не замерају већ подржавају. Лепо им је, али се никада не би упустили у то - насмејано каже Марија, која није једина која се бави овом врстом хобија. Како каже, постоје људи из Новог Сада, Бачке Паланке, Кикинде који су у овоме, али се само чују, још увек нису посетили једни друге.

Ипак, оно што је најважније код оволиког броја "осетљивих" предмета, јесте како их одржавати.

- Одржава их мој супруг, он је јако педантан и стрпљив. Све скине и врати на полицу. Ја сам нервознија, брже бих да завршим, он има више стрпљења. Некад уради све сам, а некад буде радна акција. Не може се све одједном, треба ту време, а мора се попети на мердевине, па иде полица по полицу, умори се он. Јако сам задовољна како то лепо уради.

Прва изложба пре 20 година

Рекла нам је да су прву изложбу имали пре 20 година, да су у међувремену излагали неколико пута, да би се развила идеја да поново излажу тамо где су и почели.

- Излагали смо у Геронтолошком центру пре 20 година, где смо изложили око 60 чајника. Били су ту и аранжмани, са кутијама чаја, баш леп угођај. Супруг је причао о историји чаја, ћерка је на видео-биму сликама представљала чајнике, а једна наша пријатељица је причала о лековитости чаја, пошто је лекар. Потом смо излагали у Сремским Карловцима где је било око 120 чајника у простору Музеја града. Јако ми се допао простор, мада су они тамо били забринути да се нешто не дај боже не разбије, али ја нисам имала тај страх, само нека се то види - каже Марија и додаје:

- Моје испуњење сна је излагање на Тврђаву за време Егзита. Било је прелепо, с једне стране су били Титови поклони које је добио за живота, а са друге стране су били чајници. Надам се да ће сваки посетилац понети бар успомену на један чајник. Потом, имали смо изложбу овде у Главашевој кући у Новом Бечеју и постоји идеја да поново излажемо у Геронтолошком центру - каже нам саговорница.

Шта ће бити са чајницима, ко ће их преузети још увек немају идеју, јер како кажу ћерка нема неку тенденцију ка овом хобију, а највероватније ће поклонити неком музеју или некоме ко жели да има приватну збирку.

Ona.rs