JANOŠIK - selo sa imenom Robin Huda

Kada sam iz pravca sela Lokve ušao u Janošik, shvatio sam da je tog dana kirbaj, seoska slava ovog mesta u kojem su od 681 stanovnika prema popisu iza 2022. njih 580 ili 85% Slovaci, evangelici. Pored uredno okrečene Slovačke evangelističke crkve počeo je red tezgi za prodaju hrane, igračaka, garderobe... 
U dvorištu obližnje Osnovne škole koja nosi ime Tomaša Gariga Masarika, prvog predsednika Čehoslovačke, postavljen je luna-park sa automobilićima za sudaranje i ostalim zanimacijama za najmlađe. Kako je već bilo vreme ručku, zastao sam pored tezge na kojoj su mama i sin, Romi iz Debeljače pekli pljeskavice. Kako smo prošlog leta bili u Debeljači i upoznali mnoge meštane imali smo o čemu da pričamo dok sam čekao da se pljeska ispeče, pa tako saznadoh da je pravoslavni sveštenik prebačen u drugu parohiju zbog veze sa jednom meštankom; Laci Horti iz MKUD “Jožef Atila” prošlog vikenda je oženio sina a “Romanovi iz Lenjihove ulice” kod kojih su snimani “Skupljači perija” - dobili su unuka.

Pljesku sam pojeo sedeći na postamentu spomenika u slavu partizanima preko puta Osnovne škole “Tomaš Garik Masarik”. Zasladio sam se karamelama koje sam kupio od prodavca kretoša i ostalih poslastica koji su došli iz Kikinde.
Nakon poslednje tezge na kirbaju nalazi se velika posuda sa vodom za napajanje stoke koja pritiče iz bunara.
Zvonar mi je otvorio Slovačku evangelističku crkvu sagrađenu 1884, čistu i urednu kao i sve slovačke crkve u Vojvodini... Četiri glavne ulice u Janošiku nose imena Janka Čmelika, Maršala Tita, Edvarda Kardelja i 3. oktobra, dana kad je selo oslobođeno u Drugom svetskom ratu.

Janošik se prvi put spominje 1818. godine po imenu Šandorf, kasnije 1895. Sándorfalva; 1910. Uj-Sándorfalva; a od 1922. Slovački Aleksandrovac. 
Godine 1819. ovo naselje je osnovao grof Filip Šandor, direktor društva zakupaca, koji je u pogon stavilo šalitranu u Alibunaru, kako bi za svoje preduzeće imao radnu snagu. Prvi kolonisti bili su katolički Mađari, kojima je podeljeno 700 lanaca zemlje. Godine 1815. kolonija je brojala 36 kuća. 1819. godine novi zakupac, Franja Gradl, dodao je još 900 lanaca, od kojih je 600 lanaca u pola ustupljeno mađarskom stanovništvu. Kada je naselje stradalo od poplave, premešteno je 1820—1822. godine na više zemljište, gde se danas nalazi. Tokom 1823. doselili su se Slovaci iz Njitre, kojih je 1826. godine bilo 229. 

Epidemija kolere je 1836. desetkovala stanovništvo sela a tri godine kasnije - 1839. doselile su se 23 slovačke porodice iz Hajdučice. Iste godine su podigli i malu crkvu, školu i parohijski dom. Kada se 1841. raselila slovačka katolička opština Brešće, na prostore Janošika došao je veći deo katolika sa svojim parohom. Šandorf je 1854. godine brojao 560 stanovnika i pripadao je Alibunarskoj koloniji. Od 28. avgusta do 26. septembra 1855. dogodila se još jedna epidemija kolere. 1855-1856. podignuta je nova škola. Šezdesetih godina napravljeno je novo, zasebno, katoličko groblje, a 1869. i bogomolja.

Mesto je pretrpelo poplave 10. i 11. oktobra 1869. i 1871, a kasnije i zemljotres koji je razrušio 1877. opštinsku kuću, koja je ponovo podignuta 1880. godine. 1883-1884. podignuta je nova crkva, jer je stara bila trošna. Prvi arteski bunar izbušen je 1890, a 1902. nazareni su podigli svoju bogomolju.

Mnogi Mađari i Slovaci su napustili ovo naselje i odselili se između 1895. i 1902. u Skorenovac i Jermenovac, a 1918. počelo je i značajno iseljavanje u Ameriku.
U Ulici Janka Čmelika visoko iznad puta razapet je i baner sa natpisom “Festival kukuruza”. Festival je bio 5. oktobra, dan pre moje posete. Skrenuo sam u dvorište u kojem je dan ranije održan festival. Pored različitih starovirskih ručnih krunjača za kukuruz, kazana sa ostacima kukuruzne kaše i “koliba” od kukuruzovine, tu je i izložba posvećena istorijatu Janošika. Obrađeni su mnogi segmenti od sporta do turizma.

Vlasnik kuće kaže da je dan ranije bilo veoma veselo da se jelo, pilo i pevalo, imali su i posetu jedne škole iz Beograda...
Priča mi kako je i njihovoj crkvi tradicija da, i kada nije bila veronauke u školama, nedeljom deca dolaze na biblijske časove. Posle svake nedeljne mise koja je veoma posećena, običaj je da se sastaju prijatelji i komšije, da popričaju, uz tradicionalne specijalitete.
“Družimo se nedeljom posle mise kad je lepo vreme sedimo tu napolju, slušamo slovačku muziku, može da se popije kafa, ima i kolača...”, kaže Miloška Hrćan, predsednica udruženja “Janošičanka”.
Robert Čoban