TAJNE GLINENE LULE SUBOTIČKOG MUZEJA Priča o prošlim vremenima i simbolima društvenog statusa

Njena jednostavna silueta priča priču o zanatima, običajima i društvenim normama koje su oblikovale prošlost naših prostora. Glinena lula je predmet meseca u Gradskom muzeju Subotica.

"Pušenje lule na našim prostorima datira iz 17. veka, doneto tokom turske vlasti," objašnjava Andor Horvat, etnolog-pripravnik Gradskog muzeja Subotica.

"Duvan, donet iz Amerike, bio je mnogo više od sredstva za uživanje. Postao je društveni fenomen, simbol prestiža, a čak se koristio i u lekovite svrhe, poput uklanjanja neprijatnog zadaha."

Iako su lule prvobitno bile rezervisane za visoko društvo, tokom 18. i 19. veka duvan i pribor za pušenje postali su dostupniji širim slojevima. Proces punjenja, pušenja i čišćenja lule bio je društveni ritual koji je povezivao ljude, a lula je postala simbol muževnosti i statusa.

Za razliku od savremenih cigareta, lula je zahtevala vreme i posvećenost. Materijali od kojih su lule pravljene – od plemenitih metala i morske pene, do obične gline – oslikavali su ne samo kreativnost zanatlija, već i status vlasnika.

Horvat ističe da je sama izrada luksuzne lule često uključivala rad nekoliko majstora:

"Grnčari su pravili telo lule, dok su kujundžije ukrašavale metalne delove, a drvorezbari oblikovali kamiš. Nasuprot njima, glinene lule bile su svakodnevne, jednostavne, ali funkcionalne."

Priča jedne glinene lepotice

U etnološkom odeljenju muzeja, glinena lula iz 19. veka nosi oznaku proizvođača „F. ANHALZER“, što ukazuje na radionicu u blizini Beča. Njena skromna dekoracija – tanke linije i „biserni“ motivi – odražava eleganciju bez suvišnih ukrasa. Tragovi oksidacije sugerišu da je pripadala imućnijem vlasniku koji je cenio kvalitet izrade.

U to vreme, mesto na kojem je lula nošena takođe je imalo simboličko značenje. Jahači su je nosili u čizmama, beležnici u džepu prsluka, a čobani u šeširu. Na taj način, lula nije bila samo predmet za pušenje već i lični znak identiteta.

Nostalgija za prošlim ritualima

Današnje užurbano društvo retko se osvrće na detalje poput onih koje je zahtevalo pušenje lule. Prvi svetski rat zamenio je lule cigaretama, što je označilo prelazak na brži, praktičniji način života.

Međutim, glinene lule, poput ove izložene u Subotici, ostaju simbol jedne prošle epohe, evocirajući slike spokojnih večeri provedenih uz razgovore i zvuk pucanja kresiva.

Kroz ovu malu, ali značajnu glinenu lulu, posetioci muzeja ne samo da upoznaju materijalnu kulturu, već i dobijaju uvid u svakodnevni život, društvene odnose i vrednosti koje su oblikovale naše pretke. Iako se dim davno ugasio, priča o luli i dalje traje – kao podsetnik na bogatu tradiciju i važnost rituala u našem životu.

S.I.