ТАЈНЕ ГЛИНЕНЕ ЛУЛЕ СУБОТИЧКОГ МУЗЕЈА Прича о прошлим временима и симболима друштвеног статуса

Њена једноставна силуета прича причу о занатима, обичајима и друштвеним нормама које су обликовале прошлост наших простора. Глинена лула је предмет месеца у Градском музеју Суботица.

"Пушење луле на нашим просторима датира из 17. века, донето током турске власти," објашњава Андор Хорват, етнолог-приправник Градског музеја Суботица.

"Дуван, донет из Америке, био је много више од средства за уживање. Постао је друштвени феномен, симбол престижа, а чак се користио и у лековите сврхе, попут уклањања непријатног задаха."

Иако су луле првобитно биле резервисане за високо друштво, током 18. и 19. века дуван и прибор за пушење постали су доступнији ширим слојевима. Процес пуњења, пушења и чишћења луле био је друштвени ритуал који је повезивао људе, а лула је постала симбол мужевности и статуса.

За разлику од савремених цигарета, лула је захтевала време и посвећеност. Материјали од којих су луле прављене – од племенитих метала и морске пене, до обичне глине – осликавали су не само креативност занатлија, већ и статус власника.

Хорват истиче да је сама израда луксузне луле често укључивала рад неколико мајстора:

"Грнчари су правили тело луле, док су кујунџије украшавале металне делове, а дрворезбари обликовали камиш. Насупрот њима, глинене луле биле су свакодневне, једноставне, али функционалне."

Прича једне глинене лепотице

У етнолошком одељењу музеја, глинена лула из 19. века носи ознаку произвођача „Ф. АНХАЛЗЕР“, што указује на радионицу у близини Беча. Њена скромна декорација – танке линије и „бисерни“ мотиви – одражава елеганцију без сувишних украса. Трагови оксидације сугеришу да је припадала имућнијем власнику који је ценио квалитет израде.

У то време, место на којем је лула ношена такође је имало симболичко значење. Јахачи су је носили у чизмама, бележници у џепу прслука, а чобани у шеширу. На тај начин, лула није била само предмет за пушење већ и лични знак идентитета.

Носталгија за прошлим ритуалима

Данашње ужурбано друштво ретко се осврће на детаље попут оних које је захтевало пушење луле. Први светски рат заменио је луле цигаретама, што је означило прелазак на бржи, практичнији начин живота.

Међутим, глинене луле, попут ове изложене у Суботици, остају симбол једне прошле епохе, евоцирајући слике спокојних вечери проведених уз разговоре и звук пуцања кресива.

Кроз ову малу, али значајну глинену лулу, посетиоци музеја не само да упознају материјалну културу, већ и добијају увид у свакодневни живот, друштвене односе и вредности које су обликовале наше претке. Иако се дим давно угасио, прича о лули и даље траје – као подсетник на богату традицију и важност ритуала у нашем животу.

С.И.