U vreme kada digitalizacija i automatizacija preuzimaju gotovo svaki aspekt života, u maloj subotičkoj radionici majstor Zoran Kujundžić i dalje oblikuje glinu kao što su to činili njegovi preci.
Kao jedan od poslednjih pećara u Srbiji, njegove ruke čuvaju zanat koji polako nestaje sa mape tradicionalnih veština.
Porodična priča isprepletena glinom i vatrom
-Zanat mi je u krvi - kaže Zoran dok vešto oblikuje kaljevu ploču za novu peć.
-Još kao mali čupavac sam trčkarao oko oca dok je radio. Satima bih ga gledao kako pravi kaljeve ploče i spaja ih u peći. Taj miris gline me je opčinio, a osećaj pod prstima kad oblikuješ nešto svojeručno... to je nešto posebno - priča Zoran, dok mu oči sijaju istim žarom kojim gori vatra u pećima koje izrađuje.
Foto: S. Iršević
Zanat su u porodicu Kujundžić donele spretne ruke njegovog dede Agoštona. Otac ga je usavršio, a Zoran danas nastavlja tradiciju sa strašću koja ne jenjava ni posle decenija rada.
-Kaljevu peć možeš kupiti i u prodavnici, ali onu koja nosi dušu zanatlije možeš dobiti samo ovde - kaže Zoran pokazujući svoje radove. Svaka njegova peć je unikat – od oblikovanja gline, preko izrade kalupa, pa sve do oslikavanja kaljevih ploča.
-Jedan Holanđanin me je pronašao preko interneta - smeje se Zoran - Došao je čak ovde i tražio da mu na pećnim pločama napravim Munkov "Vrisak" Trebalo mi je šest ploča da složim celu sliku. Komšije su mislile da sam poludeo kad sam danima mučio te ploče, ali vredelo je. On sada ima jedinstvenu peć na svetu – istovremeno i umetničko delo i najbolje grejno telo.
Zoranove ruke su podjednako vešte u oblikovanju gline kao i u popravljanju alata. Mnogi instrumenti koje koristi stari su koliko i radionica sama – neki su nasleđeni od oca, neki su putovali iz Nemačke i Japana, a mnoge je napravio sam.
Foto: S. Iršević
-Ovaj alat ovde, pokazuje izlizani metalni predmet neobičnog oblika, napravio je još moj otac kad sam bio dete. I dalje radi bolje od bilo čega što možeš kupiti danas. Za ovo što radim ne postoje fabrički alati – moraš biti sam sebi majstor.
Zoran briše znoj sa čela, ostavljajući trag gline.
-Nekada moraš biti i bravar, i vodoinstalater, i moler... sve zanate znam pomalo. Ne zavisim ni od koga. To je sloboda, ali iusamljenost - dodaje tiše.
Peći koje greju više od domova
Kaljeve peći iz Zoranove radionice danas krase mnoge prostore – od luksuznih restorana poput "Bose" i salaša "Zvonko Bogdan" do Gradske kuće i Biblioteke u Subotici, ali i običnih domova ljudi koji cene kvalitetno zanatsko delo.
Foto: S. Iršević
-Volim te stare peći u istorijskim zgradama, kaže Zoran, kad ih restauriram, osećam kao da razgovaram sa majstorima koji su ih napravili pre sto godina. Kao da mi šapuću tajne zanata.
A zašto ljudi danas biraju kaljeve peći?
-To nije samo moda ili nostalgija. To je sigurnost – kad nestane struje, kad svi moderni sistemi otkažu, dobra kaljeva peć će te uvek grejati. Plus, ima dušu. Novac uložiš jednom, a toplina ostaje generacijama.
Radionica koja je nekada brujala od aktivnosti danas je tiha. Zoran nezadovoljno odmahuje glavom kad ga pitaju o mladima i zanatu.
-Mladi dođu, probaju mesec-dva i shvate da nije za njih. Nije lako naći nekoga ko ima ljubav i strpljenje za glinu.
Foto: S. Iršević
Dok moderni svet juri napred, Zoran Kujundžić ostaje veran tradiciji, čuvajući plamen zanata koji je mnogo više od posla – to je očuvanje kulturnog nasleđa, komad po komad, peć po peć.
S. Iršević
Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
