Akcenat na pripremi za samostalan život
KULA: Vaspitač specijalista za decu sa posebnim potrebama i koordinator Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama „Plava ptica” Jovana Krivokuća kaže da je dvedeset radnika zaduženo za rad sa korisnicima.
"Ovaj objekat je izgrađen 1996. godine i zvao se igraonica, ali kako se povećavao broj korisnika, nastala je i potreba za većim objektom, kao i većim brojem radnika", kaže Krivokuća.
"„Plava ptica” sada radi u tri objekta. Prvi je dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju, što je usluga za koju je pre dve godine „Plava ptica” dobila i licencu. Drugi je objekat stanovanja uz podršku u kome živi deset korisnika u dve stambene jedinice, čija je usluga takođe licencirana i objekat „Predah” za smeštaj korisnika koji se finansira iz Evropske unije i fondacije „Karitas”. U dnevnom boravku ima 30 stalnih korisnika, dok se broj korisnika u „Predahu” menja zavisno od potreba", kaže Krivokuća.
U okviru dnevnog boravka se obavlja i rani tretman i dijagnostika kod dece uzrasta do deset godina. Tretmane obavlja stručni tim radnika psiholozi i defektolozi.
"Rani tretman podrazumeva prijem i opservaciju koju rade psiholozi i prema mogućnostima radi se na savlađivanju veština i određenih prepreka u obrazovanju, odnosno sticanju novih znanja", kaže Krivokuća.
Dan u dnevnom boravku počinje obrokom, nakon koga se korisnici raspoređuju prema sobama, odnosno grupama u kojima se održavaju razne aktivnosti i obavlja se nega određenih korisnika.
Fizioterapeut sa decom sa kojom je potrebno, obavlja vežbe kinezi terapije. Vežbe se rade individualno. Isto to rade kolege defektolozi i psiholozi, koji u zavisnosti od potreba i mogućnosti obavljaju tretmane koji traju oko 40 minuta do sat vremena i nakon toga, deca se vraćaju na grupne aktivnosti.
"Tako se oni osamostaljuju na život u društvenoj zajednici, učimo ih svemu od kupovine, plaćanja računa, obavljanja kućnih poslova. Sve što radimo svakodnevno ima za cilj da se osamostale kako bi živeli uz što manju pomoć nekog drugog lica. Počev od pripreme nekog jednostavnog obroka, oblačenja, održavanja higijene", kaže Krivokuća.
U „Plavoj ptici” se neguje topla i pozitivna atmosfera, te se korisnici trude da pomažu jedni drugima ukoliko su u mogućnosti i vaspitači nastoje da ih usmere da jedni drugima pomažu, ukoliko se otežano kreću ili ne mogu da govore.
"Obučavamo ih i da prepoznaju potrebe jedni drugih, tako da znaju kada je nekom nešto potrebno i kada mogu, vole da pomognu", kaže Jovana Krivokuća.
Više od polovine novca za funkcionisanje ove ustanove obezbeđuje Opština Kula kroz javnu nabavku. Za usluge socijalne zaštite ove godine izdvojeno je 12,6 miliona dinara. Ostali troškovi pokrivaju se uz participaciju koju plaćaju roditelji korisnika, a deo su donacije i dobrovoljni prilozi.
"Najveći problem imamo sa prevozom. Imamo dva kombija koja svakodnevno voze i odvoze korisnike kućama. U poslednje vreme često se kvare, jer su to već stara, dotrajala vozila, mada prevoz fukncioniše, jer imamo korisnike iz svih mesta kulske opštine. Za nabavku novih vozila potrebno je puno novca", kaže Krivokuća. Ona dodaje da su konkurisali za razne projekte kako bi prikupili što više novca za razvoj dnevnog boravka. Opština izdvaja novac za objekte i zaposlene, ali zaposleni se nadaju da bi im mogla pomoći u skorije vreme i sa prevozom.
„Plava ptica” neguje saradnju i sa udruženjima van opštine, ali i sa školama.
"Često kod nas dođu đaci iz Ekonomske škole u Kuli, Poljoprivredne škole u Crvenki, osnovnih škola. Iz moje grupe, iz vrtića pohađaju školu prema IOPU, nekoliko sati dnevno zavisi od deteta, a nakon završetka nastave, deca se vraćaju kod nas i nastavlja se grupni rad", kaže vaspitačica. Tada se radi domaći ili neka druga aktivnost.
Svake godine donosi se plan i program po kom se odvija nastava u dnevnom boravku, takođe vaspitači donose i godišnji plan za svaku od grupa. Grupe se prave prema sposobnostima i mogućnostima, jer svako ima svoje posebne potrebe. Najteža strana posla je kada izostane podrška društva.
"Svest se promenila na bolje na lokalnom nivou, ali mislim da je u našoj državi stanje isto. U Kuli smo učesnici raznih manifestacija, ali osim toga nama je akcenat upravo na integraciji u društvo i osamostaljivanje", kaže Krivokuća. Ona dodaje da neki njihovi korisnici i sada rade, što iz dnevnog boravka, što iz objekta stanovanja. Negde su angažovani bez nadoknade, negde rade po nekoliko sati ili celu nedelju u preduzećima, zavisno od njihovih mogućnosti
"Prekoputa u jednom od kafića u našoj ulici radi momak iz dnevnog boravkai devojka iz boravka stanovanja koja je bez roditeljskog staranja. Oni konobarišu nekoliko sati dnevno", kaže Krivokuća. Njih je poslodavac obučio uz pomoć zaposlenih u „Plavoj ptici”.
"Prvo su ovde naučili da kuvaju kafu i kako se nosi tacna, i pripremljeni stigli na posao. Tu se radi o korisnicima za koje su zaposleni procenili da mogu da budu obučeni. Takođe, jedna devojka iz dnevnog boravka radi kod frizerke, gde čisti lokal i pere kosu", kaže Krivokuća.
"Oni su prihvaćeni na većini mesta, jer Kula nije velik grad, tako da ih ljudi donekle i znaju, ali i kada ih ne poznaju, navikli su da ih viđaju", kaže Krivokuća.
Predah i za roditelje
„Plavu pticu” pohađaju osobe sa smetnjama u razvoju i iz susednh opština, ali oni koriste uslugu objekta „Predah”.
"Tako smo je nazvali, jer roditelji imaju mogućnost da se odmore, da otputuju negde ili obave neki posao, dok je za to vreme njihovo dete zbrinuto, ima određene aktivnosti, negu, naravno bezbedno je. U „Predahu” se deca druže, uče različite veštine, likovne, kreativne, muzičke, aktivnosti razvoja govora jezika, matematičke, logičke, dok se u drugom delu objekta odvija radna terapija, gde se nalaze bašta i životinje", kaže Jovana Krivokuća.
Maša Stakić
Foto: Jelena Ivanović
(Tekst je deo projekta koji je sufinansiran od strane Opštine Kula Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Opštine.)