ŠTA STOJI IZA TRAMPOVIH PRETNJI PUTINU Evo zbog čega je američki predsednik promenio retoriku posle preuzimanja mandata

Ali u sredu, dva dana nakon što je preuzeo svoj drugi mandat u Ovalnom kabinetu, on je prvi put zapretio ruskom lideru ako odbije da pregovara sa Ukrajinom. A iza toga, kako u svojoj analizi navodi nemački Di Velt, stoji značajna promena strategije u Vašingtonu.

Kao što je poznato, Tramp voli da se hvali da se dobro slaže sa autoritarnim šefovima država, a posebno je ponosan na navodne bliske odnose sa Putinom. Kako redovno ističe, šef ruske države ga „poštuje“, a Tramp očigledno želi da se to shvati kao dokaz sopstvene snage, prenosi Jutarnji.

Ali sada je novi šef Bele kuće promenio i ton i retoriku. Prvi put je, kako piše Velt, prinuđen da Moskvi zapreti sankcijama ako šef Kremlja ne želi da pregovara sa Kijevom (od pobede Donalda Trampa na novembarskim izborima, Putin je više puta sugerisao ili jasno stavio do znanja da je Moskva spremna da pregovara sa novom američkom administracijom o Ukrajini, ali nikada nije rečeno da su spremni da razgovaraju sa Ukrajinom, što je Kijevu neprihvatljivo jer verovatno implicira da treba da prihvati ono što Tramp i Putin dogovore o sudbini zemlja). Ova promena strategije pokazuje da Tramp počinje da uviđa realnost odnosa sa Moskvom, kaže Gregor Švung, dopisnik Velta iz Vašingtona.

Tramp se još dok je bio u predizbornoj kampanji zalagao za 'jednostavno' rešenje rata u Ukrajini, koji je obećao da će biti okončan za 24 sata, ali ne otkrivajući kako - na kraju je očigledno shvatio da je to nemoguća misija, pa je nedavno je revidirao taj rok, rekavši da bi mir mogao biti postignut u roku od šest meseci.

"U izbornoj noći, pozvaću Putina. Onda ću pozvati (ukrajinskog predsednika Volodimira) Zelenskog. Reći ću im da moraju da zaustave rat", rekao je Tramp ranije na predizbornom skupu u Nevadi.

Ali kada Tramp ovih dana govori o ratu, to odjednom zvuči potpuno drugačije. Od inauguracije u ponedeljak, on je eskalirao svoju oštru retoriku prema Kremlju, rekavši novinarima u utorak da je Putin u „velikoj nevolji“, da ne može da bude zadovoljan sporim napretkom u ratu i da treba da se dogovori, ali da „ možda ne bi.“ kako prenosi Politiko.

Predsednik Zelenski želi mir, to mi je vrlo jasno rekao, Ali za tango je uvek potrebno dvoje“, rekao je američki predsednik u utorak o svom ukrajinskom kolegi, kome je ranije upućivao otrovne strelice, zamerivši mu da uzima novac za neefikasan nastavak borbe i rata.

 „Ne znam da li Putin želi da se dogovori“

“Već u ponedeljak uveče, ubrzo nakon svoje inauguracije ranije tog dana, Tramp je jasno stavio do znanja da sumnja u spremnost Kremlja da pregovara.

„Ne znam da li Putin želi da se dogovori. Mislim da će uništiti Rusiju ako se ne dogovori“, rekao je Tramp. U sredu je, prema Veltu, napravio logičan sledeći korak.

„Ako uskoro ne postignemo dogovor, neću imati drugog izbora osim da uvedem visoke nivoe nameta, carina i sankcija na sve što Rusija prodaje Sjedinjenim Državama“, zapretio je Tramp na svojoj platformi za društvene mreže Trut soušal, tvrdeći da sada je vreme da se rat okonča.

„Možemo na lakši ili teži način – a lakši način je uvek bolji“, jasno je rekao.

Ukupna vrednost uvoza ruske robe u Sjedinjene Države pala je sa 30 milijardi dolara u 2021. na nešto manje od pet milijardi dolara u 2023. od početka sveopšte invazije Rusije na Ukrajinu krajem februara 2022. I šta je Tramp sada govori o dodatnom zaoštravanju odnosa prema Rusiji. Švung ocenjuje da je to dokaz da je Bela kuća verovatno shvatila da je Putin taj koji u svakom trenutku može da prekine rat – i da će to učiniti samo ako se nađe u poziciji slabosti.

Novi američki državni sekretar Marko Rubio već je na saslušanju u Senatu nagovestio da je cilj oslabiti Putina.

„Moramo da se uverimo da Ukrajina ima veliku moć“, rekao je on, navodeći sankcije Moskvi kao jednu moguću meru. U suprotnom, Kijev bi bio „na konopcima“ u pregovorima. To, smatra autor, objašnjava i zašto se odjednom više ne govori o Trampovoj najavi izrečenoj tokom predizborne kampanje da želi da postigne dogovor u roku od 24 sata – Tramp je shvatio da ga je ovo obećanje dovelo u lošu pregovaračku poziciju, jer je Vladimira Putina učinio odlučujućim akterom da li će doći do dogovora i da li Tramp može da postigne uspeh odjednom je potpuno u vlasti Kremlja.

Sada je Tramp odlučan da to promeni jer očigledno više nije voljan da Putinu daje ono što ruski lider želi, kao što je kontrola velikih delova Ukrajine, uključujući obećanja o ukrajinskoj neutralnosti. U utorak uveče, Trampa su konkretno pitali da li podržava zamrzavanje rata duž trenutnih borbenih linija, nešto o čemu se u prošlosti naveliko raspravljalo i spekulisalo, a što je radio i sadašnji potpredsednik Džej Di Vens. Tramp je, možda upečatljivo, ignorisao pitanje.

Nova američka vlada takođe ne želi da dozvoli Putinu da zauvek ispuni ruski san o Ukrajini van NATO-a. Poslednjih godina, njegov prethodnik Džo Bajden i odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc, zajedno sa nekim drugim liderima evropskih država članica NATO-a, demonstrativno su odbijali da pozovu Kijev da se pridruži vojnoj alijansi, što je zapravo, prema Švungu, bio preuranjeni ustupak Putinu. to u eventualnim pregovorima rezultira time da Ukrajina ostane bez članstva, ne dajući ništa zauzvrat.

Marko Rubio je već na saslušanju u Senatu izjavio da tako nešto nije u planu nove administracije.

„Neutralna Ukrajina nije krajnji rezultat koji želimo“, rekao je on. Trampov kandidat za specijalnog izaslanika za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog nagovestio je da bi sporazum mogao biti moguć za 100 dana. Kelog je takođe odbacio zabrinutost da će Tramp smanjiti podršku Kijevu.

"On ne pokušava ništa da da Putinu ili Rusima. On pokušava da spase Ukrajinu i zaštiti njen suverenitet", rekao je on, prenosi Njuzvik. Tramp je, s druge strane, rekao da njegova administracija razmatra vojnu pomoć Ukrajini, ali insistira da Evropska unija treba da preuzme veću odgovornost u podršci Kijevu.

Nelagodnost u Kremlju

Za Melindu Haring iz istraživačkog centra Atlantskog saveta, ovo je povratak na poznatu poziciju.

"Mnogi su zaboravili da je Tramp Ukrajincima isporučio rakete Džavelin (protivtenkovske) rakete. (bivši predsednik SAD Barak) Obama je to odbio. Uveo je i sankcije operaterima Severnog toka 2", podsetio je Haring. Uprkos njegovom ranijem prijateljskom odnosu prema Putinu, jasno je da on ne želi da ispadne slab kada je Rusija u pitanju“, zaključio je Haring.

S druge strane, Kijev se nada da će Tramp prekinuti skoro trogodišnji rat i primorati Putina da sedne za pregovarački sto.

"Tramp je biznismen. On zna kako da izvrši pritisak“, rekao je Zelenski novinarima u utorak posle vatrenog govora na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, dodajući da je „pun nade“ kada je u pitanju nova američka administracija.

Najnovije Trampove izjave su verovatno doprinele nelagodnosti koju mnogi u eliti Kremlja osećaju zbog njegove nepredvidljivosti, zbog čega su reakcije na njegov reizbor od početka bile oprezne, kako piše Gardijan. Aleksandar Koc, popularni i uticajni proratni dopisnik prokremaljske Komsomolske pravde i vojni bloger, rekao je na Telegramu da je Tramp Putinu dao ultimatum. "Kao što sam ranije rekao, bolje je pripremiti se za najgore. Uskoro ćemo se osvrnuti na Bajdenov mandat sa nostalgijom, kao na lanjski sneg", napisao je on.

S druge strane, zamenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski je oprezno odgovorio na Trampove komentare.

„Ne radi se samo o okončanju rata. Pre svega o rešavanju korena uzroka ukrajinske krize. Tako da moramo da vidimo šta ’dogovor‘ znači prema razumevanju predsednika Trampa“, dodao je on.

Čuveni ruski politikolog Tatjana Stanovaja, osnivač firme za političke analize R.Politik, kaže da uprkos Trampovim naporima da primora Putina na pregovore, ruski lider je izgleda uveren da ima resurse da prebrodi rat u Ukrajini.

„Mirovni sporazum pod ruskim uslovima uštedeo bi značajne resurse, ali u nedostatku takvog sporazuma, Putin je spreman da se bori koliko god je potrebno“, napisala je ona na Iksu. Ona je dodala da je malo verovatno da će trenutna ekonomska situacija u Rusiji naterati Putina da pregovara sa Ukrajinom.

„Ako Kremlj zaključi da neće biti povoljnog sporazuma sa Trampom, verovatno će se fokusirati na produžetak sukoba“, zaključila je Stanovaja.