GEOLOZI PRONAŠLI MINERAL KOJI BI OBEZBEDIO ENERGIJU ZA 60.000 GODINA Peking ubrzano razvija tehnologiju torijumskih reaktora

Prema procenama kineskih stručnjaka, te bi zalihe mogle zadovoljiti njihove energetske potrebe u narednih 60.000 godina.

Ovo otkriće dolazi u trenutku kada Kina ubrzano traži alternativne izvore energije kako bi smanjila zavisnost od uglja, stabilizovala snabdevanje i smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Budući da su područja bogata torijumom mapirana na ukupno 234 lokacije širom Kine, Peking je odlučio da uloži posebne napore u razvoj tehnologija koje bi ga mogle učiniti osnovom za buduće nuklearne elektrane.

Torijum je radioaktivni element koji se u prirodi nalazi u većim količinama od uranijuma (dva do tri puta ako se uporedi Th-232 i U-238). Naučnici ga već decenijama vide kao moguću zamenu za uranijum u nuklearnim reaktorima, dom se tek poslednjih nekoliko godina ozbiljno ulaže u razvoj tehnologija koje bi ga mogle koristiti.

Torijum ima prednosti, ali i nedostatke

Torijum 232 zapravo nije sam po sebi fisibilan – on je oplodni materijal poput uranijuma 238 (U-238). Iz njega se ozračivanjem neutronima može proizvesti fisibilan U-233 na sličan način kao što se iz U-238 može proizvesti plutonijum 239 koji se može koristiti u nuklearkama.

Dobra strana torijumskih reaktora je to što proizvode radioaktivni otpad koji ima kraće vreme poluraspada, pa značajno smanjuje problem dugotrajnog skladištenja nuklearnog otpada.

Za razliku od uranijuma, torijum se nešto teže može upotrebiti za izradu nuklearnog oružja. Konačno, on je jeftiniji za vađenje, a nalazišta su ravnomernije raspoređena po svetu.

Prof. dr sc. Davor Grgić sa FER-a ističe da neki pogrešno navode da se torijum ne može iskoristiti za izradu nuklearnog oružja.

- U SAD-u i Indiji detonirane su bombe koje se temelje na U-233 koji se može dobiti iz torijuma. Vlada SAD smatra da su za izradu nuklearnog oružja pogodniji oni materijali koji imaju više od 20 odsto U-235 ili više od 12 odsto U-233. Problem sa U-233 je to što ga u proizvodnji prati izotop U-232, koji ima vrlo prodorne gama zrake, što povećava rizik za one koji rade na održavanju takvog oružja. Osim toga, zbog te prodornosti lakše ga je otkriti. Međunarodna agencija za atomsku energiju smatra problematičnim količine U-235 iznad 32 kg, a U-233 već iznad 8 kg - navodi Grgić.

S uranijumom imamo mnogo više iskustva

Grgić ističe da takođe treba imati na umu da imamo ekstremno više iskustava s ponašanjem U-235 nego s U-233.

- O celoj stvari priča se više od 40 godina. Uranijum je uglavnom bio izabran jer su mu nalazišta bila poznata, a eksploatacija jeftinija - kaže Grgić.

Torijuma ima i u Evropi

Torijuma ima i u Evropi, iako su nalazišta manja od onih u Aziji ili u Australiji. U Evropi ga najviše ima u Norveškoj, a značajne količine otkrivene su i u Finskoj, Švedskoj, Francuskoj i Portugalu.

Iako Evropa zasad nema velike projekte razvoja torijumskih reaktora poput Kine, interes za torijum raste jer on pruža veću mogućnost korištenja domaćih resursa, bez zavisnosti o uvozu uranijuma ili fosilnih goriva.

Kako funkcionišu torijumski reaktori?

Kineski planovi za korišćenje torijuma temelje se na tehnologiji rastopljenih soli (molten-salt reactors – MSR). U takvim reaktorima torijum se meša sa litijum-fluoridom i zagreva na oko 1.400° C. Ta otopina se zatim izlaže neutronima, što pokreće nuklearne reakcije koje stvaraju uranijum-233 – fisijski materijal koji je sposoban da održava stabilnu lančanu reakciju.

Ova tehnologija ima neke prednosti u odnosu na klasične reaktore.

Prvo, radi pri atmosferskom, odnosno niskom pritisku, što smanjuje rizik od eksplozija. Drugo, reaktori rastopljenih soli mogu više puta da recikliraju gorivo, čime maksimalno iskorišćavaju torijum i smanjuju količinu otpada. Treće, dizajn ovih reaktora omogućava da se sami zaustave u slučaju problema, što povećava njihovu sigurnost.

Koliko torijuma je Kina pronašla?

Prema podacima kineskih vlasti, na nalazištu Bayan Obo otkriveno je oko milion tona torijuma. To je jedno od najvećih otkrića te vrste dosad, a s obzirom na to da ga ima na još 233 dodatne lokacije, jasno je da Peking planira ovaj resurs učiniti temeljem budućeg energetskog sistema.

Prvi reaktor mogao bi da počne sa radom već 2029. godine?

Kina već gradi svoj prvi eksperimentalni torijumski reaktor na rastopljene soli u pustinji Gobi. Planirano je da taj reaktor, snage 10 megavata, počne s radom do 2029. godine. Ako sve prođe prema planu, ovo postrojenje biće prvo takve vrste u svetu, prenose Nezavisne.