ГЕОЛОЗИ ПРОНАШЛИ МИНЕРАЛ КОЈИ БИ ОБЕЗБЕДИО ЕНЕРГИЈУ ЗА 60.000 ГОДИНА Пекинг убрзано развија технологију торијумских реактора

Према проценама кинеских стручњака, те би залихе могле задовољити њихове енергетске потребе у наредних 60.000 година.

Ово откриће долази у тренутку када Кина убрзано тражи алтернативне изворе енергије како би смањила зависност од угља, стабилизовала снабдевање и смањила емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Будући да су подручја богата торијумом мапирана на укупно 234 локације широм Кине, Пекинг је одлучио да уложи посебне напоре у развој технологија које би га могле учинити основом за будуће нуклеарне електране.

Торијум је радиоактивни елемент који се у природи налази у већим количинама од уранијума (два до три пута ако се упореди Тх-232 и У-238). Научници га већ деценијама виде као могућу замену за уранијум у нуклеарним реакторима, дом се тек последњих неколико година озбиљно улаже у развој технологија које би га могле користити.

Торијум има предности, али и недостатке

Торијум 232 заправо није сам по себи фисибилан – он је оплодни материјал попут уранијума 238 (У-238). Из њега се озрачивањем неутронима може произвести фисибилан У-233 на сличан начин као што се из У-238 може произвести плутонијум 239 који се може користити у нуклеаркама.

Добра страна торијумских реактора је то што производе радиоактивни отпад који има краће време полураспада, па значајно смањује проблем дуготрајног складиштења нуклеарног отпада.

За разлику од уранијума, торијум се нешто теже може употребити за израду нуклеарног оружја. Коначно, он је јефтинији за вађење, а налазишта су равномерније распоређена по свету.

Проф. др сц. Давор Гргић са ФЕР-а истиче да неки погрешно наводе да се торијум не може искористити за израду нуклеарног оружја.

- У САД-у и Индији детониране су бомбе које се темеље на У-233 који се може добити из торијума. Влада САД сматра да су за израду нуклеарног оружја погоднији они материјали који имају више од 20 одсто У-235 или више од 12 одсто У-233. Проблем са У-233 је то што га у производњи прати изотоп У-232, који има врло продорне гама зраке, што повећава ризик за оне који раде на одржавању таквог оружја. Осим тога, због те продорности лакше га је открити. Међународна агенција за атомску енергију сматра проблематичним количине У-235 изнад 32 кг, а У-233 већ изнад 8 кг - наводи Гргић.

С уранијумом имамо много више искуства

Гргић истиче да такође треба имати на уму да имамо екстремно више искустава с понашањем У-235 него с У-233.

- О целој ствари прича се више од 40 година. Уранијум је углавном био изабран јер су му налазишта била позната, а експлоатација јефтинија - каже Гргић.

Торијума има и у Европи

Торијума има и у Европи, иако су налазишта мања од оних у Азији или у Аустралији. У Европи га највише има у Норвешкој, а значајне количине откривене су и у Финској, Шведској, Француској и Португалу.

Иако Европа засад нема велике пројекте развоја торијумских реактора попут Кине, интерес за торијум расте јер он пружа већу могућност кориштења домаћих ресурса, без зависности о увозу уранијума или фосилних горива.

Како функционишу торијумски реактори?

Кинески планови за коришћење торијума темеље се на технологији растопљених соли (molten-salt reactors – MSR). У таквим реакторима торијум се меша са литијум-флуоридом и загрева на око 1.400° C. Та отопина се затим излаже неутронима, што покреће нуклеарне реакције које стварају уранијум-233 – фисијски материјал који је способан да одржава стабилну ланчану реакцију.

Ова технологија има неке предности у односу на класичне реакторе.

Прво, ради при атмосферском, односно ниском притиску, што смањује ризик од експлозија. Друго, реактори растопљених соли могу више пута да рециклирају гориво, чиме максимално искоришћавају торијум и смањују количину отпада. Треће, дизајн ових реактора омогућава да се сами зауставе у случају проблема, што повећава њихову сигурност.

Колико торијума је Кина пронашла?

Према подацима кинеских власти, на налазишту Баyан Обо откривено је око милион тона торијума. То је једно од највећих открића те врсте досад, а с обзиром на то да га има на још 233 додатне локације, јасно је да Пекинг планира овај ресурс учинити темељем будућег енергетског система.

Први реактор могао би да почне са радом већ 2029. године?

Кина већ гради свој први експериментални торијумски реактор на растопљене соли у пустињи Гоби. Планирано је да тај реактор, снаге 10 мегавата, почне с радом до 2029. године. Ако све прође према плану, ово постројење биће прво такве врсте у свету, преносе Независне.