REZON: Mala škola politike za novosadsku opoziciju
Pošto ne znaju, red je da ih podučim. I ni dinar im ne tražim. Radim to u interesu demokratije. I istine.
To dvoje nema cenu. Da bi sprečili samovolju pojedinca ljudi su utvrdili demokratiju i političke institucije. Institucije nisu prazne ljušture, one su produžene senke ljudi, koji glasanjem svoj suverenitet prenose na političke stranke. U skladu s tim pravilima, na kojima je ustanovljena i počiva zapadna civilizacija, većina znači da je nešto veće od onog što je manje. Forma i delovanje institucija ustrojeni su zakonima, i podzakonskim aktima.
Modernu zapadnu demokratiju je pre tačno 290 godina definisao Šarl de Monteskje delom “O duhu zakona”. U demokratskom društvu na vlast se dolazi na izborima, većinom glasova izašlih građana. Vlast postaje ona stranka ili koalicija koja osvoji najviše glasova i ima većinu za odlučivanje. Zakonom, statutom i poslovnikom se utvrđuje broj članova parlamenta. Odluke u lokalnom, regionalnom, ili nacionalnom parlamentu donose se većinom glasova odbornika ili poslanika. Sednicu saziva stranka, ili koalicija koja ima većinu za odlučivanje. Oni se zovu vlast. Sednice ne može da saziva stranka ili koalicija koja ima manjinu, i oni se zovu opozicija. To je demokratija. Ona funkcioniše tako što postoje pravila kojih svi treba da se pridržavaju. A pravila su: narod ima suverenitet, i taj suverenitet ostvaruje na izborima. Niko nema pravo da vlast uspostavi mimo volje građana. To je definisano i člnom 2. Ustava Srbije.
- Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.
Da vam prevedem. Vama niko nije zabranio da imate vanrednu sednicu. Vi ste je zakazali protivno važećim propisima. I nasilno ste pokušali da preuzmete predsedavanje Skupštinom. To se u političkoj teoriji zove pokušaj puča. U javnom žargonu političko nasilje. U kolokvijalnom govoru nepristojnost
Pošto vidim da vam ne ide, da ste dva puta neuspešno pokušavali da sazovete vanrednu sednicu, pomoći ću vam. Poslovnik Skupštine grada nije previše komplikovano štivo. Naprotiv, prilično je koncizan i jasan. Ono što je u njemu napisano može da razume bilo koji čovek koji zna sva slova. Sednice saziva i vodi predsednik skupštine. On se bira na konstitutivnoj sednici, većinom glasova svih odbornika. Svi ste prisustvovali sednici na kojoj je Dina Vučinić glasovima većine izabrana za predsednicu gradskog parlamenta. Pokušajem da joj fizički oduzmete pravo na predsedavanje redovnom sednicom, sazvanom po propisu, prekršili ste nekoliko članova poslnovika, pravila pristojnog ponašanja, i sve granice uljudnosti.
Šta kaže Poslovnik? U stavu 6, člana 79 predviđena je mogućnost da trećina odbornika može sazvati sednicu, ako je ne zakaže predsednik u roku od 15 dana. Ali, to ne znači da vam poslovnik daje mogućnost da telefonom pozovete svoje drugare da se okupite u skupštinskoj sali i ćaskate o čemu hoćete, kao u restoranu. Na sednicu koju saziva trećina odbornika, primenjuju se ista pravila kao za sazivanje sednice u redovnom postupku. To se zove shodna primena propisa.
Na sednicu koju saziva trećina odbornika, primenjuju se ista pravila kao za sazivanje sednice u redovnom postupku. To se zove shodna primena propisa. Jer, gle čuda, i za održavanje sednice koju traži trećina odbornika, potreban je kvorum.
Neopohodno je da zahtev bude podnet u skladu s poslovničkim procedurama. Pročitajte. Tamo vam piše kako se to radi. Kad se ispune pravne procedure, skupštinske službe u propisanim rokovima poziv za sednicu dostavljaju svim odbornicima. Isto kao kad se saziva redovna sednica. Jer, gle čuda, i za održavanje vanredne sednice koju traži trećina odbornika, potreban je kvorum. Šta bi bio kvorum? Pozvaćemo u pomoć Pravopisni rečnik Matice srpske. Neophodno je da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika. U Skupštini grada ima ih 78. Dakle većina je 40. S tim da aktuelna većina broji 46 odbornika. Prema do sada priznatim aritmetičim zakonitostima, 32 je manje od 46. Dakle, 32 odbornika nemaju kvorum za rad. Pravilo većine ne važi samo u slučaju kad se glasa o povredama poslovnika i prilikom postavljanja odborničkih pitanja. Tada može u sali da ostane bilo koji broj odbornika i da glasanje bude zakonito.
Dakle, budući da je manjina, opozicija čak ni teoretski ne može samostalno da održi svoju sednicu, jer nema većinu. I ne može da donosi nikakve odluke. Da bi se to desilo potrebno je da sednici prisustvuju odbornici vlasti jer opozicija samostalno nema kvorum za odlučivanje. Kvorum se utvrđuje pre početka sednice. Vas ima trideset dvoje. Ako vam niko nije rekao, nedostaje vam osam odbornika, do potrebne većine. Zato ste opozicija. Kada odlučuje ko kako hoće, to se zove anarhija.
Postoje dve mogućnosti, da niste razumeli poslovnik, i to onda predstavlja blamažu. Ili da ste znali i da ste namerno hteli da prekršite Poslovnik, što predstavlja drskost i bezobrazluk.
Da vam prevedem. Vama niko nije zabranio da imate vanrednu sednicu. Vi ste je zakazali protivno važećim propisima. I nasilno ste pokušali da preuzmete predsedavanje Skupštinom. To se u političkoj teoriji zove pokušaj puča. U javnom žargonu političko nasilje. U kolokvijalnom govoru nepristojnost.
U pravu je Milan Đurić. Propisno ste se obrukali. I učinili uslugu vlasti. Na dnevnom redu je bilo 166 tačaka. Odbornici vlasti su ih usvojili za manje od četiri sata. Gotovo bez rasprave. Zaslepljeni svojom pogrešnom namerom, niste ni reč izustili ni o jednoj od tih tačaka. U pamet se! Ako nastavite da umesto politike nudite nasilne performanse, na sledećim izborima sadašnja 32 odbornička mesta biće vam nedostižnija od plasmana u drugu rundu Svetskog ili Evropskog prvenstva fudbalskoj reprezentaciji Srbije.
Milorad Bojović
Autor je stručnjak za odnose s javnošću