overcast clouds
12°C
29.09.2024.
Нови Сад
eur
117.0955
usd
104.8397
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

РЕЗОН: Мала школа политике за новосадску опозицију

29.09.2024. 16:39 16:51
Пише:
Фото: Приватна архива

Пошто не знају, ред је да их подучим. И ни динар им не тражим. Радим то у интересу демократије. И истине. 

То двоје нема цену. Да би спречили самовољу појединца људи су утврдили демократију и политичке институције. Институције нису празне љуштуре, оне су продужене сенке људи, који гласањем свој суверенитет преносе на политичке странке. У складу с тим правилима, на којима је установљена и почива западна цивилизација, већина значи да је нешто веће од оног што је мање. Форма и деловање институција устројени су законима, и подзаконским актима. 
Модерну западну демократију је пре тачно 290 година дефинисао Шарл де Монтескје делом “О духу закона”. У демократском друштву на власт се долази на изборима, већином гласова изашлих грађана. Власт постаје она странка или коалиција која освоји највише гласова и има већину за одлучивање. Законом, статутом и пословником се утврђује број чланова парламента. Одлуке у локалном, регионалном, или националном парламенту доносе се већином гласова одборника или посланика. Седницу сазива странка, или коалиција која има већину за одлучивање. Они се зову власт. Седнице не може да сазива странка или коалиција која има мањину, и они се зову опозиција. То је демократија. Она функционише тако што постоје правила којих сви треба да се придржавају. А правила су: народ има суверенитет, и тај суверенитет остварује на изборима. Нико нема право да власт успостави мимо воље грађана. То је дефинисано и члном 2. Устава Србије. 
- Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.

Да вам преведем. Вама нико није забранио да имате ванредну седницу. Ви сте је заказали противно важећим прописима. И насилно сте покушали да преузмете председавање Скупштином. То се у политичкој теорији зове покушај пуча. У јавном жаргону политичко насиље. У колоквијалном говору непристојност


Пошто видим да вам не иде, да сте два пута неуспешно покушавали да сазовете ванредну седницу, помоћи ћу вам. Пословник Скупштине града није превише компликовано штиво. Напротив, прилично је концизан и јасан. Оно што је у њему написано може да разуме било који човек који зна сва слова. Седнице сазива и води председник скупштине. Он се бира на конститутивној седници, већином гласова свих одборника. Сви сте присуствовали седници на којој је Дина Вучинић гласовима већине изабрана за председницу градског парламента. Покушајем да јој физички одузмете право на председавање редовном седницом, сазваном по пропису, прекршили сте неколико чланова послновика, правила пристојног понашања, и све границе уљудности. 
Шта каже Пословник? У ставу 6, члана 79 предвиђена је могућност да трећина одборника може сазвати седницу, ако је не закаже председник у року од 15 дана. Али, то не значи да вам пословник даје могућност да телефоном позовете своје другаре да се окупите у скупштинској сали и ћаскате о чему хоћете, као у ресторану. На седницу коју сазива трећина одборника, примењују се иста правила као за сазивање седнице у редовном поступку. То се зове сходна примена прописа.

На седницу коју сазива трећина одборника, примењују се иста правила као за сазивање седнице у редовном поступку. То се зове сходна примена прописа. Јер, гле чуда, и за одржавање седнице коју тражи трећина одборника, потребан је кворум.

Неопоходно је да захтев буде поднет у складу с пословничким процедурама. Прочитајте. Тамо вам пише како се то ради. Кад се испуне правне процедуре, скупштинске службе у прописаним роковима позив за седницу достављају свим одборницима. Исто као кад се сазива редовна седница. Јер, гле чуда, и за одржавање ванредне седнице коју тражи трећина одборника, потребан je кворум. Шта би био кворум? Позваћемо у помоћ Правописни речник Матице српске. Неопходно је да седници присуствује већина од укупног броја одборника. У Скупштини града има их 78. Дакле већина је 40. С тим да актуелна већина броји 46 одборника. Према до сада признатим аритметичим законитостима, 32 је мање од 46. Дакле, 32 одборника немају кворум за рад. Правило већине не важи само у случају кад се гласа о повредама пословника и приликом постављања одборничких питања. Тада може у сали да остане било који број одборника и да гласање буде законито. 
Дакле, будући да је мањина, опозиција чак ни теоретски не може самостално да одржи своју седницу, јер нема већину. И не може да доноси никакве одлуке. Да би се то десило потребно је да седници присуствују одборници власти јер опозиција самостално нема кворум за одлучивање. Кворум се утврђује пре почетка седнице. Вас има тридесет двоје. Ако вам нико није рекао, недостаје вам осам одборника, до потребне већине. Зато сте опозиција. Када одлучује ко како хоће, то се зове анархија. 
Постоје две могућности, да нисте разумели пословник, и то онда представља бламажу. Или да сте знали и да сте намерно хтели да прекршите Пословник, што представља дрскост и безобразлук.
Да вам преведем. Вама нико није забранио да имате ванредну седницу. Ви сте је заказали противно важећим прописима. И насилно сте покушали да преузмете председавање Скупштином. То се у политичкој теорији зове покушај пуча. У јавном жаргону политичко насиље. У колоквијалном говору непристојност. 
У праву је Милан Ђурић. Прописно сте се обрукали. И учинили услугу власти. На дневном реду је било 166 тачака. Одборници власти су их усвојили за мање од четири сата. Готово без расправе. Заслепљени својом погрешном намером, нисте ни реч изустили ни о једној од тих тачака. У памет се! Ако наставите да уместо политике нудите насилне перформансе, на следећим изборима садашња 32 одборничка места биће вам недостижнија од пласмана у другу рунду Светског или Европског првенства фудбалској репрезентацији Србије. 
Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за односе с јавношћу

Извор:
Dnevnik.rs
Аутор:
Пошаљите коментар