KOŠTUNICA SE KONAČNO POJAVIO U "Sablji" predstavljen u originalu; Evo gde je i šta radi bivši predsednik i premijer

U večerašnjoj epizodi serije "Sablja" konačno vidimo i njegov lik, a glumac Peđa Bjelac ga je "skinuo" u originalu. Evo šta se zna o životu nekada najpopularnijeg političara u Srbiji, za kog mnogi kažu da je iz sve snage kočio demokratske promene i pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

Koštunica, koji dane provodi u Belanovici, na 18 kilometara od Ljiga, gde mu je vikendica, danas živi povučenim životom. Kako tvrde meštani ovog sela, vrlo je komunikativan i sa ljudima voli da priča i o svakodnevnom životu, prilikama u Srbiji i svetu.

Bio na promociji knjige na gvozdenom mostu kod Lajkovca

2021. godine viđen je i na promociji knjige Radovana Belog Markovića, prozaiste i to ni manje ni više nego na na nekadašnjem gvozdenom mostu uzane pruge, na reci Kolubari, u Ćelijama, kod Lajkovca.

Koliko Koštunica vodi "običan život" moglo se videti i 2019. godine kada je uslikan kako kupuje namirnice u majici s kratkim rukavima i papučama u jednom od supermarketa u Aranđelovcu.

Najpopularniji nakon 5. oktobra, na čelu vlade bio dva puta

Inače, Koštunica je u na velika vrata političke scene ušao nakon petooktobarskih promena kada je postao predsednik Savezne Republike Jugoslavije i najpopularniji političar u Srbiji.

Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića i vanrednih parlamentarnih izbora održanih u decembru 2003. godine, Koštunica formira vladu Srbije i postaje njen predsednik.

Jedan od presedana koji je učinjen prilikom formiranje te vlade je uvođenje u koaliciju Socijalističke partije Srbije (SPS), koja je bila ljuti neprijatelj DSS-a, a čiji je nekadašnji predsednik odbijao da prizna Koštuničinu pobedu na predsedničkim izborima održanim u jesen 2001. godine, zbog čega su 5. oktobra i održani čuveni protesti.

Koštunica je vodio vladu tokom dva mandata, a njegov drugi mandat obeležilo je savezništvo sa Demokratskom strankom (DS) i G17 , međutim njihova kolacija nije dugo trajala.

Njegov drugi mandat obeležile su stalne trzavice sa koalicionim partnerima oko pristupanja Srbije Evropskoj uniji, rešavanja problema Kosova i Metohije, privatizacije NIS-a i zakazivanja predsedničkih izbora.

Problemi u vladi, protivljenje ulasku u EU, proglašenje nezavisnosti Kosova
Odnosi u koaliciji su došli na najniži nivo u februaru 2008. godine, nakon tesne pobede kandidata DS Borisa Tadića u drugom krugu predsedničkih izbora i protivljenja Koštunice potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Kriza je privremeno rešena odlaganjem potpisivanja sporazuma na mesec dana. Nekoliko dana kasnije, 17. februara 2008, kosovski Albanci su jednostrano proglasili nezavisnost, te Koštunica ostaje upisan u srpskoj političkoj istoriji kao premijer za vreme čije vlasti je Kosovo proglasilo nezavisnost.

Koštunica je bio predsednik Vlade Srbije sve do 7. jula 2008. godine, kada je podneo ostavku zbog kako je tom prilikom naveo "nefunkcionisanja vlade".

Iz politike se definitivno povlači 2014. godine kada je podneo ostavku na mesto predsednika DSS-a zbog jako loših rezultata ostvarenih na parlamentarnim izborima te godine.

Korać: Koštunica od početka predstavljao suštinski otpor demokratskoj tranziciji

Žarko Korać, koji je bio zamenik premijera u Đinđićevoj vladi, tvrdi da je uzrok razdora između Koštunice i Đinđića bila "činjenica da je Koštunica bio protiv saradnje s Hagom i da je započeo fundamentalnu rehabilitaciju ideologije devedesetih godina".

Đinđić je bio nosilac demokratske tranzicije, a Koštunica je od početka predstavljao suštinski otpor toj tranziciji - ocenio je Korać.