TROSTRUKI PORODIČNI MASAKR KOD NOVOG SADA 2001. Zaklao oca, suprugu i sina, a drugo dete držao kao taoca s nožem ispod vrata

Potom je drugog sina zadržao kao taoca. Dok je policija sa njim pregovarala, sinu je sečivo držao prislonjeno o vrat.

Jezivi zločin se dogodio oko 19 sati, prvog dana u decembru u domu porodice u Ulici Radeta Kondića 68.  Navodno je prvo došlo do žestoke svađe posle ljubomornih scena okrivljenog koji je mislio da mu je žena neverna. U nameri da spreče krvoproliće, stradali su drugi članovi porodice. 

Dušan, koji je bio gorostasne građe, visok oko dva metra, ostao je zaključan u stanu sa decom, suprugom i ocem, a onda je u jednom momentu posle stravičnih krika zavladao tajac. Kad su policajci krenuli u akciju zatekli su beživotna tela izbodena nožem do neprepoznatljivosti u lokvama krvi, kao iz najjezivijih horor filmova. U sobi je bio Dušan. Sedeo je i držao drugog sina sa nožem pod njegovim grlom.

Talačka kriza

Tadašnji šef grupe za krvne delikte novosadske policije Željko Šuka je odmah po dojavi porodičnog nasilja, galame i vike stradalih, otišao na lice mesta dok su uniformisani policajci tamo već zauzeli svoje pozicije kod dvorišne porodične kuće. 

„ U nusprostorijama je živeo Dušan sa suprugom i sinovima. Patrola koja je odmah došla na mesto događaja, nije mogla da uđe. Videli su da se Dušan povukao u zadnju sobu i da drži dete među nogama s velikim kuhinjskim nožem ispod njegovog vrata. Bio je u dnevnoj sobi, kod prozora sa spuštenim roletnama, prema ulici, dok je sedeo zavaljen na naslonjaču. Bio je toliko blizu prozori, da je mogao biti neutralisan hicem spolja“, priseća se za Dnevnik naš sagovornik.

Kaže da su,kada je došao na lice mesta, policajci osposobljeni za precizno pucanje već bili na oko dva metra od osumnjičenog.

„Jedan starešina je već pokušavao da ga ubedi da pusti dete, ali ličilo je da će se situacija oteti kontroli. Praktično, nastala je talačka kriza u malom prostoru. Napolju su bili brat okrivljenog i njegova povređana majka, a na zemlji ležalo je telo mlađeg sina. Otac je ležao mrtav u hodniku prema sobi s uočivim ranama na gornjem delu leđa. Telo supruga bilo je zavaljeno bočno na dvosedu brutalno izbodeno i izrezano nožem“, priča kakvu je situaciju zatekao.

Kaže da su stvari po stanu su bile razbacane, ormani su bili otvoreni, „kao da je orkan protutnjao“.

„Dušan je od početka ponavljao da se ne približavamo ili će ubiti malog. Trebalo je hitno rešiti krizu, ali Dušanov pogled je bio takav da su mu se opšte nisu videle beonjače, oči su mu bile skroz crne. Nije delovao ni kao pijan ili drogiran. U njegovom licu sam prepoznao stanje nekakve pomame“, priča Šuka.

Dodaje da je okrivljeni imao je čudne nastupe, nerazumljivo se oglašavao, mrmljao i pri tome pretio da će ubiti dete ako se policajci ne sklone.

„Naravno, pribojavali smo se da ne naudi i mlađem sinu. Povremeno je puštao dete iz čvrstog stiska, ali i dalje ga je držao blizu sebe tako da smo iščekivali zgodan momenat da reagujemo. Kada su nam se pogledi susreli, blago sam mu rekao da pusti dete. Pokušao sam da razgovoram sa njim, ali je odbijao saradnju“, navodi naš sagovornik.

Iskorišten momenat

Ističe da je tada kazao kolegama da repetiraju oružje, a i on je izvadio pištolj, uperio ga u okrivljenog s oko tri metra i ponavljao da pusti dete.

„Odjednom je počeo da spominje da će da nam da dete, privlačio ga i popuštao stisak ,kao da mu je proradio nagon za održanjem života. Iskoristio sam taj momenat njegove neodlučnosti i zgrabio malog, prigrlio i izneo iz prostorije. Kolege su Dušana i dalje držale na nišanu i on je napokon odložio nož. Pozvao je brata i rekao da će da se preda. Ova dramatična i stresna situacija trajala je najviše desetak minuta. S druge strane, uviđaj uz istražnog sudiju trajao je satima“, ispričao je Šuka.

Saslušanje okrivljenog kod istražnog sudije je odlagano više puta zbog njegovog neprimerenog ponašanja. Kasnije je on zamolio da prisustuje sahrani članova porodice koje je pobio, ali mu je to odbijeno.

Tražio je i izabrane branioce, ali više advokata je odbilo da ga brane. Posle suđenja završio je na obaveznom psihijatriskom lečenju u Centralnom zatvoru, gde se i danas nalazi. Navodno, radi uporno na održavanju svoje fizičke kondicije i nada se da bi uskoro mogao da se nađe na slobodu. U više navrata je podnsio zahteve da ga puste. To se do danas nije dogodilo.

Milo Bačvanin