ZLOSTAVLJAČI ŽIVOTINJA PALI U VELIKOJ AKCIJI POLICIJE Skupocene rase pasa i ugrožene vrste ptica prodavani na crnom tržištu
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova intenzivno rade na sprečavanju krivičnih dela iz oblasti ekološkog kriminala, po principu nulte tolerancije, a u poslednjih deset dana otkriveno je čak sedam slučajeva nelegalne trgovine i zlostavljanja životinja.
Pronađeno je više ilegalnnih odgajivačnica pasa u kojima su zatečene različite skupocene rase, zatim strogo zaštićene vrste ptica, kao i oprema za njihovo hvatanje, ali i životinje koje su nezakonito i nehumano držane u nehigijenskim uslovima i zatočeništvu, bez adekvatne veterinarske nege.
Poznata subotička aktivistkinja za zaštitu životinja Beti Horvat, nakon što je otkriven slučaj u Gornjem Tavankutu, kada je oduzeto 50 pasa iz nelegalnog prihvatilišta, kaže da su slični incidenti u Srbiji sve češći. Ona objašnjava za „Dnevnik” da društvene mreže, premda pomažu u prepoznavanju i širenju ovakvih informacija, istovremeno otkrivaju duboko ukorenjeni problem.
Životinje nisu predmeti. One su živa bića koja zaslužuju zaštitu. Zlostavljanje životinja
treba da se tretira sa istim ozbiljnim pristupom kao i nasilje nad decom ili nemoćnim osobama (Beti Horvat)
- Nedavni slučaj u Gornjem Tavankutu nije presedan. Slični incidenti dešavaju se širom Srbije. Ovaj put, reč je o nezakonitom azilu koji nije bio registrovan, a životinje su bile smeštane u potpuno nekontrolisanim uslovima. Setimo se da je pre dve godine, otprilike, isto na nekom salašu kod Tavankuta pronađen jedan takav azil i odgovorno lice je na kraju dobilo nanogicu, što možda i nije adekvatna kazna za zlostavljanje i zanemarivanje životinja - kaže Horvat.
Dok je za većinu ljudi zlostavljanje životinja nešto što se dešava u izolovanim slučajevima, a oni koji se bave zaštitom životinja svakodnevno se suočavaju sa nesrećama koje su skrivena realnost mnogih azila i prihvatilišta. Nažalost, mnogi od njih, kao što je bio slučaj u Tavankutu, funkcionišu u senci zakona.
Apel MUP-a svim građanima da prijavljuju slučajeve ekološkog kriminala
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u više navrata su apelovali na građane da prijavljuju sve slučajeve ekološkog kriminala. Ne treba zaboraviti da svi mi imamo ulogu u toj borbi i da od nas zavisi kakav će biti svet za životinje u budućnosti.
Bez ikakvog nadzora, ovakvi azili ne samo da ne pružaju adekvatnu brigu životinjama, već im često oduzimaju osnovne šanse za opstanak, a novac koji se prikuplja u njihove ime, bilo od donacija, bilo od volontera, često završi u nepoznatim džepovima.
- Mnogi nezakoniti azili sakupljaju donacije preko interneta, koristeći neproverene kanale. Ta sredstva često se ne koriste onako kako bi trebalo, a životinje ostaju zapostavljene, bez osnovne veterinarske pomoći - ističe Beti Horvat i dodaje da se oni koji se zalažu za njihovu zaštitu često suočavaju sa teškoćama u borbi protiv ovakvog sistema.
Da bi se rešio ovaj problem, sagovornica „Dnevnika” precizira da je potrebno uložiti napore kako bi zakonodavstvo u vezi sa pravima životinja bilo strože i da bi se efikasnije primenjivalo.
Zakon o dobrobiti životinja u Srbiji već predviđa kazne za zlostavljanje i ubijanje životinja, ali njegova primena i dalje ostaje nedovoljna. Statistike pokazuju da je mali broj počinilaca osuđen za zlostavljanje, a da su neki slučajevi obustavljeni zbog nedostatka dokaza. Takođe, opšete je poznato da mnogi slučajevi uopšte nisu ni prijavljeni.
- Životinje nisu predmeti. One su živa bića koja zaslužuju zaštitu. Zlostavljanje životinja treba da se tretira sa istim ozbiljnim pristupom kao i nasilje nad decom ili nemoćnim osobama - naglašava Horvat.
Važan aspekt u rešavanju ovog problema jeste i edukacija jer veliki broj ljudi ne prepoznaje ozbiljnost zanemarivanja životinja. Ne sme se zaboraviti da životinje imaju emocije, da osećaju bol i strah i da su zlostavljanja krivična dela koja podrazumevaju odgovornost.
Pored svega navedenog, uloga institucija je neizmerno važna. Potrebno je uspostaviti stroži nadzor nad privatnim azilima, registrovati sve prihvatilišta i obezbediti da budu pod stalnim nadzorom. Takođe, neophodno je osigurati da svi oni koji doniraju novac za pomoć životinjama budu sigurni da njihov novac ide na pravu adresu.
Još jedna važna dimenzija ovog problema jeste i prevencija, odnosno preventivni pristup, koji uključuje sterilizaciju, čipovanje i odgovorno vlasništvo nad životinjama.
Povećanje svesti, pojačanje zakonskih sankcija i odgovorniji pristup samih građana mogu doneti promene koje će obezbediti sigurniji i humaniji život za sve životinje.
S. Iršević