ЗЛОСТАВЉАЧИ ЖИВОТИЊА ПАЛИ У ВЕЛИКОЈ АКЦИЈИ ПОЛИЦИЈЕ Скупоцене расе паса и угрожене врсте птица продавани на црном тржишту

Пронађено је више илегалнних одгајивачница паса у којима су затечене различите скупоцене расе, затим строго заштићене врсте птица, као и опрема за њихово хватање, али и животиње које су незаконито и нехумано држанe у нехигијенским условима и заточеништву, без адекватне ветеринарске неге.

Позната суботичка активисткиња за заштиту животиња Бети Хорват, након што је откривен случај у Горњем Таванкуту, када је одузето 50 паса из нелегалног прихватилишта, каже да су слични инциденти у Србији све чешћи. Она објашњава за „Дневник” да друштвене мреже, премда помажу у препознавању и ширењу оваквих информација, истовремено откривају дубоко укорењени проблем. 

Животиње нису предмети. Оне су жива бића која заслужују заштиту. Злостављање животиња 
треба да се третира са истим озбиљним приступом као и насиље над децом или немоћним особама (Бети Хорват)

- Недавни случај у Горњем Таванкуту није преседан. Слични инциденти дешавају се широм Србије. Овај пут, реч је о незаконитом азилу који није био регистрован, а животиње су биле смештане у потпуно неконтролисаним условима. Сетимо се да је пре две године, отприлике, исто на неком салашу код Таванкута пронађен један такав азил и одговорно лице је на крају добило наногицу, што можда и није адекватна казна за злостављање и занемаривање животиња - каже Хорват.

Док је за већину људи злостављање животиња нешто што се дешава у изолованим случајевима, а они који се баве заштитом животиња свакодневно се суочавају са несрећама које су скривена реалност многих азила и прихватилишта. Нажалост, многи од њих, као што је био случај у Таванкуту, функционишу у сенци закона. 

Без икаквог надзора, овакви азили не само да не пружају адекватну бригу животињама, већ им често одузимају основне шансе за опстанак, а новац који се прикупља у њихове име, било од донација, било од волонтера, често заврши у непознатим џеповима.

- Многи незаконити азили сакупљају донације преко интернета, користећи непроверене канале. Та средства често се не користе онако како би требало, а животиње остају запостављене, без основне ветеринарске помоћи - истиче Бети Хорват и додаје да се они који се залажу за њихову заштиту често суочавају са тешкоћама у борби против оваквог система.

Да би се решио овај проблем, саговорница „Дневника” прецизира да је потребно уложити напоре како би законодавство у вези са правима животиња било строже и да би се ефикасније примењивало. 

Закон о добробити животиња у Србији већ предвиђа казне за злостављање и убијање животиња, али његова примена и даље остаје недовољна. Статистике показују да је мали број починилаца осуђен за злостављање, а да су неки случајеви обустављени због недостатка доказа. Такође, опшете је познато да многи случајеви уопште нису ни пријављени.

- Животиње нису предмети. Оне су жива бића која заслужују заштиту. Злостављање животиња треба да се третира са истим озбиљним приступом као и насиље над децом или немоћним особама - наглашава Хорват.

Важан аспект у решавању овог проблема јесте и едукација јер велики број људи не препознаје озбиљност занемаривања животиња. Не сме се заборавити да животиње имају емоције, да осећају бол и страх и да су злостављања кривична дела која подразумевају одговорност. 

Поред свега наведеног, улога институција је неизмерно важна. Потребно је успоставити строжи надзор над приватним азилима, регистровати све прихватилишта и обезбедити да буду под сталним надзором. Такође, неопходно је осигурати да сви они који донирају новац за помоћ животињама буду сигурни да њихов новац иде на праву адресу.

Још једна важна димензија овог проблема јесте и превенција, односно превентивни приступ, који укључује стерилизацију, чиповање и одговорно власништво над животињама. 

Повећање свести, појачање законских санкција и одговорнији приступ самих грађана могу донети промене које ће обезбедити сигурнији и хуманији живот за све животиње.

С. Иршевић