ČETIRI MESECA OD NESTANKA MILANA IZ NIŠA Njegova porodica neutešna: "Teško je, nikad ne bi digao ruku na sebe"

-Nada nas još jedino održava. Sve se nadamo, kao, da će se javi, ali za sada još nema ništa. Čovek se nada sve dok nema negativnih vesti. Poznajući ga kakav je, ne verujemo da bi digao ruku na sebe. Ne verujemo ni da bi otišao od kuće pa da se ne javlja.

Ovim rečima počinje ispovest otac farmaceuta Milana Đorđevića (41) iz Niša koji je nestao na današnji dan pre tačno četiri meseca na Suvoj planini. Njegov automobil pronađen je 10. juna zaključan na Bojaninim vodama ali ne i bilo kakav trag koji bi rasvetlio njegovu sudbinu.

Intenzivna potraga za Milanom započeta je od dana njegovog nestanka, policija, pripadnici Gorske službe spasavanja, žandarmerija, rođaci, prijatelji i planinari pretražili su svaki pedalj ove planine kilometrima unaokolo od mesta nestanka ali od Milana četvrti mesec nema – ni traga ni glasa.

Otac kaže da se nadaju da je Milan možda ipak u nekom manastiru pa su se obratili za pomoć Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

- Naš sveštenik je pisao eparhiji niškoj koja se obratila Svetom sinodu SPC da se proveri da li je Milan možda u nekom manastiru. Samo da znamo da li je živ i da li ga ima uopšte u tim manastirima. Kompletan odgovor još nismo dobili. Jesu se javili neki manastiri ali nisu još svi odgovorili. To nam je najveća nada. Otišao je bez pasoša, lične karte, bez ikakvih dokumenata. Gde god tako da ode, nigde ne bi mogao ništa da radi – kaže Siniša.

On kaže da na mestu nestanka nisu nađeni nikakvi tragovi koji bi ukazali da se na tom mestu odigrao bilo kakav neželjeni događaj.

- Iz policije kažu da nema krvi, da nema tragova da se desio neki sukob, nego sve je uredno. U kolima su bili telefoni na mestu, nije bio neki nered. Nisu videli da ima tragova da se desio neki kriminalni, protivzakoniti čin. Posle pretrage na Bojaninim vodama jedan inspektor je bio zadužen potragu, da prati situaciju. Gledali su kamere u selu, u Studeni, kola koja su dolazila i koja su se vraćala, pa su pozivali vozače da vide da li su meštani ili neko drugi, da nekako povežu to. Onda su proveravali u autobusima kamere, da vide da li ima nekog ili da li je on pošao autobusom kada je on stavio kola. Laptop, telefone, sve su pregledali, ništa nije bilo, ništa sumnivo kaže - priča Siniša.

Milanov otac kaže da bukvalno nema nikakvih tragova o njegovom nestanku i da je to što ga traže u manastiru samo njihova pretpostavka i opcija koju proveravaju, koja nije potkrepljena nikakvim dokazom.

Nešto nas vuče na Suvu planinu

- Nije nam to jedina nada, mi se nadamo, čak i da nije tu, da je živ. Čovek se nada sve dok nema negativnih vesti. Ja i stariji sin s vremena na vreme odemo do Bojaninih voda, tamo pogledamo mesta. Jer to je ogroman prostora Suva planina. Policija je gledala ono što im je sumnjivo gde pretpostavljaju gde bi mogao da bude, te vrhove, okolinu, bunare, vikendice koje su bile zaključane. Ali mi smo na primer išli još dalje dalje tamo prema manastiru Veta, prema tom delu gde pretpostavljamo da nisu bili. Nešto nas vuče u taj kraj, pravo da vam kažem, tamo se desio taj je događanj neprijatan, ali opet nešto nam ne da mira, nešto nas tera da s vemena na vreme, na 10 do 15 dana, odemo tamo – objašnjava Siniša.

Ne bi digao ruku na sebe

Siniša kaže je Milan ne bi mogao da jednostavno ode i nestane bez traga, niti da bi mogao da digne ruku na sebe.

- Gde god da odem, da li kod frizera, da li kod doktora gde se lečim, svi pričaju samo najbolje o njemu. Doktor ga zna jer je radio sa lekovima, kaže da je dosta pristojan, fin, tih, disciplinovan. Niko nigde nije naveo da je bio problematičan u bilo kom smislu. Sve se nadamo, kao, da će se javi, ali za sada još nema ništa. Teško je – kaže Siniša.

sd.rs/blic.rs/dnevnik.rs