ЧЕТИРИ МЕСЕЦА ОД НЕСТАНКА МИЛАНА ИЗ НИША Његова породица неутешна: "Тешко је, никад не би дигао руку на себе"

-Нада нас још једино одржава. Све се надамо, као, да ће се јави, али за сада још нема ништа. Човек се нада све док нема негативних вести. Познајући га какав је, не верујемо да би дигао руку на себе. Не верујемо ни да би отишао од куће па да се не јавља.

Овим речима почиње исповест отац фармацеута Милана Ђорђевића (41) из Ниша који је нестао на данашњи дан пре тачно четири месеца на Сувој планини. Његов аутомобил пронађен је 10. јуна закључан на Бојаниним водама али не и било какав траг који би расветлио његову судбину.

Интензивна потрага за Миланом започета је од дана његовог нестанка, полиција, припадници Горске службе спасавања, жандармерија, рођаци, пријатељи и планинари претражили су сваки педаљ ове планине километрима унаоколо од места нестанка али од Милана четврти месец нема – ни трага ни гласа.

Отац каже да се надају да је Милан можда ипак у неком манастиру па су се обратили за помоћ Српској православној цркви.

- Наш свештеник је писао епархији нишкој која се обратила Светом синоду СПЦ да се провери да ли је Милан можда у неком манастиру. Само да знамо да ли је жив и да ли га има уопште у тим манастирима. Комплетан одговор још нисмо добили. Јесу се јавили неки манастири али нису још сви одговорили. То нам је највећа нада. Отишао је без пасоша, личне карте, без икаквих докумената. Где год тако да оде, нигде не би могао ништа да ради – каже Синиша.

Он каже да на месту нестанка нису нађени никакви трагови који би указали да се на том месту одиграо било какав нежељени догађај.

- Из полиције кажу да нема крви, да нема трагова да се десио неки сукоб, него све је уредно. У колима су били телефони на месту, није био неки неред. Нису видели да има трагова да се десио неки криминални, противзаконити чин. После претраге на Бојаниним водама један инспектор је био задужен потрагу, да прати ситуацију. Гледали су камере у селу, у Студени, кола која су долазила и која су се враћала, па су позивали возаче да виде да ли су мештани или неко други, да некако повежу то. Онда су проверавали у аутобусима камере, да виде да ли има неког или да ли је он пошао аутобусом када је он ставио кола. Лаптоп, телефоне, све су прегледали, ништа није било, ништа сумниво каже - прича Синиша.

Миланов отац каже да буквално нема никаквих трагова о његовом нестанку и да је то што га траже у манастиру само њихова претпоставка и опција коју проверавају, која није поткрепљена никаквим доказом.

Нешто нас вуче на Суву планину

- Није нам то једина нада, ми се надамо, чак и да није ту, да је жив. Човек се нада све док нема негативних вести. Ја и старији син с времена на време одемо до Бојаниних вода, тамо погледамо места. Јер то је огроман простора Сува планина. Полиција је гледала оно што им је сумњиво где претпостављају где би могао да буде, те врхове, околину, бунаре, викендице које су биле закључане. Али ми смо на пример ишли још даље даље тамо према манастиру Вета, према том делу где претпостављамо да нису били. Нешто нас вуче у тај крај, право да вам кажем, тамо се десио тај је догађањ непријатан, али опет нешто нам не да мира, нешто нас тера да с вемена на време, на 10 до 15 дана, одемо тамо – објашњава Синиша.

Не би дигао руку на себе

Синиша каже је Милан не би могао да једноставно оде и нестане без трага, нити да би могао да дигне руку на себе.

- Где год да одем, да ли код фризера, да ли код доктора где се лечим, сви причају само најбоље о њему. Доктор га зна јер је радио са лековима, каже да је доста пристојан, фин, тих, дисциплинован. Нико нигде није навео да је био проблематичан у било ком смислу. Све се надамо, као, да ће се јави, али за сада још нема ништа. Тешко је – каже Синиша.

sd.rs/blic.rs/dnevnik.rs