RODITELJI NA ISPITU Balansiraju između dečjih želja i porodičnih mogućnosti

Za njih roditelji treba da imaju ne samo podebeo novčanik već i zavidne organizatorske sposobnosti, pogotovo sa više dece koju, zarad časova stranog jezika ili sporta, treba razvesti na različite lokacije u gradu.

Zbog toga su im, pri odluci, bitne ne samo želje i sklonosti mališana već i blizina kluba odnosno školice, kao i termini. Izbor je šarolik i bogat, nekad i neočekivan, pa tako u Novom Sadu postoji škola kuglanja za devojčice, pa i škola cirkuskih veština, gde u bezbednom okruženju, bez takmičenja, što je danas retkost, deca već od četvrte godine razvijaju telesne mogućnosti, koncentraciju i kreativnost. 

Sugrađanka Biljana Savić ima decu od osam, 12 i 15 godina, te o mesečnom fondu za vannastavne aktivnosti nerado razmišlja i brigu uglavnom prepušta suprugu.

–  S obzirom na to da ih imam troje, previše je: da svi idu na neki sport, treba mi bar sto evra, plus isto toliko za strani jezik, a gde su hrana, oprema ili kostimi ukoliko je u pitanju ples...Ćerka je trenirala tekvondo četiri godine, a sa njom i mlađi sin jedno godinu dana, ali trenutno pauziraju jer nam je daleko da ih vozimo sa Telepa u centar – objašnjava sagovornica, dodajući da su treninzi ranije održavani na Futoškom putu, u zgradi „Noviteta”, i da su koštali 4.000 dinara mesečno za jedno, a 7.000 za dvoje dece. 

Pored toga, njena ćerka od šeste godine ide na časove nemačkog jezika u vrtiću „Tufnica” na Adicama (3.000 dinara), gde stigne peške za deset minuta, pa može da ode i sama u doba godine kada kasnije pada mrak. 

– Stariji sin oprobao se u boksu na Spensu, ali nije uspeo da održi kontinuitet sa učenjem, pa je odustao, dok su mu časovi plivanja u „Areni”, koje smo plaćali 4.000 dinara, primetno pomogli tokom razvoja. Kako se u OŠ „Nikola Tesla” u poslednje vreme renovirala sala za fizičko, zafalio je, posebno tinejdžerima, neki objekat namenjen rekreaciji, te bi moja želja bila da na Telepu postoji sportski centar – dodaje. 

Sugrađanka Danica R. ima samo reči hvale za besplatan projekat „Sport u škole”, koji je finasirao Grad Novi Sad: lepo osmišljeno, treneri ozbiljni, a 45-minutni časovi u večernjim satima, kad nema nastave – utisci su koje nosi od prethodne godine, kada je sproveden u osmoletki njenog sina, OŠ „Prva vojvođanska brigada” na Novom naselju.

– Devojčica trenutno ima šest i po, a dečak osam i po godina i ne volim da ih opterećujem aktivnostima, mislim da su jedna fizička i jedna umna sasvim dovoljne – kaže ona, dodajući da je prosečna cena u opsegu od 3.500 do 5.000 dinara. 

Sina zanima fudbal, ali se po savetu fizijatra usmerio na plivanje, gde odlazi sa sestrom. Za dvoje dece izdvajaju 5.000 dinara mesečno. 

– Ćera je išla i na folklor, koji smo plaćali 2.000 dinara i to je najjeftinije što smo do sada našli, dok su za hor članarina i upisnina plus propratni radni materijal prvog meseca  koštali 7.000 dinara – kaže. 

Vannastavne aktivnosti uglavnom biraju po preporuci. 

– Šaljemo decu i u školu „Malac genijalac”, što je korisna stvar za razvoj kognitivnih sposobnosti i intelektualnih potencijala, pogotovo za sina, koji je krenuo u nju pola godine pre upisa u prvi razred. Sad ide u drugi i rezultati su fantastični, potpuno je samostalan, a metode računanja stečene tamo koristi i danas. Nastava traje dva i po sata, subotom, a mesečno nas košta oko 8.000 dinara, što je i najskuplje od onoga što plaćamo, ali se isplati – zaključuje Danica R.