Duga tradicija novinarske sekcije u OŠ „Miroslav Antić“ u Futogu
Od osnivanja OŠ “Miroslav Antić” u Futogu, doprinos tradiciji i kulturi koje krase njen duh od prvog dana daje i novinarska sekcija, koja je uprkos raznim preprekama uspela da se održi više od tri decenije.
Kao rezultat njenog delovanja, svake godine se izdaje i školski časopis “Čuperak” koji izlazi uglavnom oko Dana škole,14. marta, kada je i rođendan Miki Antiću.
- Ideja da se novinarska sekcija realizuje, potekla je od prvog direktora Makse Vrugića koji je postavio visoke standarde za kompletan život i rad škole - rekla je za naš list nastavnica srpskog jezika u OŠ “M. Antić” u Futogu i rukovodilac sekcije Marina Ustić Pleše. - Smisao njenog postojanja ogleda se u skupljanju i obrađivanju informacija od značaja za život i rad škole, pa čak i Futoga, zatim publikovanje likovnih i literarnih radova đaka, promovisanje uspeha naših učenika iz svih nastavnih predmeta, edukacija, zabava i slično.
Za njenu realizaciju zadužena je od 1988. godine, a od tada su samo još dve koleginice bile uključene u kraćem periodu. Protekle školske godine to je bila Ivana Horvat, dok je Marina rukovodila redakcijom školskog lista sa nekoliko osmakinja.
- Kad počne školska godina, uvek bude dosta zainteresovanih, ali mnogi od njih nisu dovoljno strpljivi, radoznali, niti uporni, pa sekciju čini uglavnom desetak novinara i tako je otprilike svih ovih decenija - priča nastavnica. - Čini mi se da se povećava interes dece, pod uticajem brojnosti žutih medija i on je pođednako raspoređen na oba pola, ali su devojčice istrajnije. Većini naših novinara predajem srpski jezik, a često su to oni koje vodim i na takmičenja iz srpskog jezika i jezičke kulture.
Rad sekcije nema krut okvir, niti ustaljen ritam. Učenici imaju punu slobodu da pišu o svemu što im se čini važnim za život škole i mesta i da snimaju fotografije, a komunikacija se odvija preko mejla, koji je otvoren specijalno za tu svrhu. Dogovori se rade u hodu na odmoru, pre časova, a instrukcije Marina šalje mejlom. Nemaju poseban računar, diktafon, foto-aparat, niti kameru, stoga za funkciju posla koriste lične računare i mobilne telefone.
- Povremeno se sastajemo, ali naročito dolaze oni koji čine redakciju školskog časopisa „Čuperak“, ne bi li napravili uži izbor materijala za naredni broj - kaže naša sagovornica. - Dobijaju zaduženja da obave lektorisanje svojih i tuđih tekstova, tražim njihove predloge i komentare. Spontanost i intuitivnost u potrazi za temama, a promišljenost u njihovoj obradi je ono čemu težim u radu sa mladim novinarima.
U razgovoru sa učenicima koji su rešili da se oprobaju u novinarskom poslu, rekli su nam da misle da je novinarstvo težak posao i da novinar može biti neko ko je obrazovan, dobro informisan, a najbitnije od svega, neko ko je iskren i piše istinite članke.
- Sekciju pohađam dve godine, jer mi se dopada to što imam slobodu da komuniciram sa ljudima različitih struka o tome šta misle o nekoj određenoj temi i očekujem pravi odgovor - kazala nam je Miljana Šestić, učenica sedmog razreda, dodavši da pišu tekstove na razne teme, pa su tako skoro radili i Minikupusijadu, manifestaciju koja se realizuje u njihovoj školi.
Jelena Stojisavljević krenula je ove godine na novinarsku sekciju.
- Lane sam videla novinare koji intervjuišu osmake i pišu o njima, pa sam pomislila da će sada u sedmom razredu i ja moći isto da radim. Najviše volim da pričam sa decom iz vrtića ili mlađom decom, jer su najiskrenija i najviše vole da pričaju na razne teme.
Školski časopis „Čuperak“ postoji od osnivanja škole i izlazi jednom godišnje. Shodno raspoloživom novcu štampa se i broj stranica, te on varira od četiri do 16. Sadržaj oslikava život i rad škole i uspehe učenika van nje i time se svi naročito ponose. Prošle godine, nastavnica Marina je uključila i bivše đake, uspešne ljude, ne bi li se prisetili svog obrazovanja u osnovnoj školi. Nacrt slova kojim se štampa naziv časopisa, uradila je pre više od 30 godina učenica te škole. Toliko je i Marina glavni urednik ili sama, ili sa nekim „u duetu“. Pošto je veliki poštovalac umetnosti i ličnosti Miroslava Antića, u svakom broju se nađe nešto novo o njegovom životu i radu. Koncepcija lista je ranije više ličila na tipične dečije časopise, a danas je ogledalo škole. Ranije su o nekim jubilejima i ozbiljnijim temama pisale i kolege nastavnici.
I. Bakmaz
Projekat „Prigradska naselja – od osnivanja do budućnosti” sufinansirao je Grad Novi Sad, a stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio novac.