SVI DETALJI ODLASKA NA "BIRO" Evo koliko nam LEŽE NA RAČUN u slučaju nezaposlenosti

Pravo ostvsruju pojedinci koji se po prestanku radnog odnosa prijave u evidenciju nezaposlenih. Iz Nacinalne službe za zapošljavanje navode da je neophodno da lice ima minimalni staž osiguranja od jedne godine u kontinuitetu ili 12 meseci sa prekidima, a u okviru poslednjih 18 meseci. Takođe, prestanak radnog odnosa mora da se desi po nekom od osnova koji su precizirani u članu 67. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Kako bi se pravo na novčanu naknadu ostvarilo u punom obimu, nužno je podneti zahtev u zakonskom roku od 30 dana od trenutka prestanka radnog odnosa, odnosno od trenutka prestanka osiguranja.

Dužina vremenskog perioda u kom pojedinac ima pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti zavisi od ostvarenog staža osiguranja. Nezaposleni evidentirani kod NSZ imaju pravo na naknadu najmanje tri meseca, a najviše, u izuzetnim slučajevima, i do 24 meseca.

Građani koji imaju staž od jedne do pet godina primaju finansijsku podršku tri meseca, oni koji imaju staž od pet do 15 godina primaju naknadu u trajanju od pola godine. Ako vam je radni staž od 15 do 25 godina pravo na naknadu traje devet meseci, a 12 za osiguranike čiji radni staž premašuje 25 godina.

Važno je istaći da građani koji su već jednom koristili pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti, mogu je koristiti ponovo, ali im u obračun ne ulazi period za koji su prethodno primali ovu vrstu finansijske podrške.

Izuzetne naknade u trajanju do 24 meseca od trenutka prestanka radnog odnosa, ostvaruju lica koja moraju da ispune posebne uslove, a koji se prevashodno tiču vremenskog perioda koji im je ostao da ostvarivanja prava na penziju.

Jedno od najčešćih pitanja je ono u vezi sa visinom iznosa koji korisnik može da primi u slučaju nezaposlenosti.

Ona se utvrđuje tako što se iznos ukupne zarade, odnosno naknade zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade nezaposlenog u poslednjih 12 meseci, podeli sa iznosom prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike u trenutku ostvarivanja prava na novčanu naknadu, na koji se nain utvrđuje lični koeficijent, koji se dalje množi sa osnovicom dnevne novčane naknade, koja je zakonom utvrđena u nominalnom iznosu, kako bi se dobio dnevni iznos novčane naknade, nakon čega se pristupa izračunavanju mesečnog iznosa novčane naknade, tako što se dnevni iznos pomnoži sa brojem kalendarskih dana u mesecu u kojem se ostvaruje pravo.

Treba znati da Zakon o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti poznaje najniži i najviši iznos koji korisnik naknade može da ostvari.

Poslednji zabeleženi najniži iznos je 20.697,47 dinara neto (31.503,00 dinara bruto), dok je onaj najviši 47.980,05 dinara neto (73.029,00 dinara bruto).