Суше се шуме храста у Срему, само им наука може помоћи КРОЗ НЕКОЛИКО ПРОЈЕКАТА ИНТЕНЗИВИРАНА САРАДЊА ВОЈВОДИНАШУМА И ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

– То је веома важно, посебно за јавна предузећа за газдовање шумама – пре свега Србијашуме и Војводинашуме, као и националне паркове – истиче у разговору за „Дневник“ профeсор Стајић, додајући да постоје различити видови сарадње између Шумарског факултета Универзитета у Београду и корисника шума, а међу најзначајнијима су свакако заједнички пројекти. – Јавна предузећа, на бази неких својих сазнања и потреба, расписују конкурсе за решавање одређених питања у газдовању шумама која су, по њима, проблематична, с циљем да се та питање реше у складу са најсавременијим светским научним и стручним достигнућима. 

Како наводи декан Шумарског, једна од најинтензивнијих сарадњи - а сасвим сигурно најплодоноснијих, је она са ЈП Војводинашуме. И то је сарадња, професор Стајић додаје, на обострану корист, с обзиром на то су радници војвођанског предузећа стално на терену и најбоље познају шуме којима газдују. А један од најважнијих и највећих проблема с којим су се суочили јесте сушење шума. То није процес који је кренуо јуче, али је евидентно да се шуме данас суше на свим стаништима, да се суше и младе, и средњодобне и зреле шуме, те да се суше шуме скоро свих врста дрвећа. А то значи да је то процес који се сад дошао у фазу када су једноставно нужна много детаљнија и обимнија научна истраживања. 

– У том светлу један од пројеката Шумарског факултета везан је за најзначајније шуме у Војводини – шуме храста лужњака, које су значајне не само са економског, него и са социјалног, туристичког, са аспекта биодиверзитета... Нажалост, управо су те шуме јако подложне сушењу  – наводи професор Стајић.  – Пројекат „Одрживо газдовања шумама лужњака у Срему“ третира управо ту проблематику, при чему у свом фокусу има и разраду неких нових идеја, односно могућих иновација које би помогле да начин газдовања овим шумама доведе до тога да то сушење сутра буде мање. Једна од тих идеја је да извршимо другачију просторну поделу шума сходно новим станишним условима да би на тај начин и продукција дрвета и дрвне биомасе, али и кисеоника, као и могућност складиштења угљеника у дрвну масу, били још већи. 

Последња обимнија истраживања станишних услова на подручју Срема рађена су средином осамдесетих година прошлог века, тако да струка, објашњава декан Шумарског факултета, има пред собом прилично релевантан временски распон од четрдесетак година да анализира колико су те промене станишних услова утицале на развој шума лужњака у Срему и да на неки начин проба да конципира још нека нова или бар адаптивна решења у контексту наступајућих климатских промена које су не само евидентне, него и све израженије. 

Задатак у наредном истраживачком циклусу је дефинисати шта и како радити на појединим стаништима која су екстремно угрожена, где суша прави највећи проблем, шта на оним медијалним стаништима, а шта на оним где је шума колико – толико успела да се одупре

– Ми већ сад видимо, кроз наше прелиминарне резултате, да су одређене промене у станишним условима на подручју Срем већ наступиле. Зато је следећи део задатка у наредном истраживачком циклусу да детектујемо и квантификујемо те промене, да спознамо колико је интензитет таквих дешавања и да онда размислимо о томе шта даље: шта и како радити на појединим стаништима која су екстремно угрожена, где суша прави највећи проблем, шта на оним медијалним стаништима, а шта на оним где је шума колико – толико успела да се одупре – каже Стајић.

„Одрживо газдовање...“ је заправо један од шест заједничких пројеката Шумарског факултета и Војводинашума где је пројектни циклус завршен али се сарадња наставља. Други пројекат се, рецимо, односио на запреминске таблице и тарифе, с обзиром на то су запремине тополових састојина, које су врло интензивног раста, веома важне предузећу у привредном смислу, јер помажу да се обликују они планови пословања усмерени ка индустрији.

– Важан заједнички пројекат се односи и на нормирање рада у шумарству. То је за нас веома важна категорија, будући да наши натурални, па и финансијски показатељи, као и наше функционисање – јер ми имамо 1.400 запослених и више од  300 радних машина – умногоме зависе управо од постављених норми. Једноставно, сви наши пословни процеси морају да буду нормирани, јер је то репер у односу на који се ми одређујемо као предузеће – каже нам извршни директор за шумарство, екологију и развој Војводинашума др Марко Маринковић.

Посебно поглавље пројектне сарадње Шумарског факултета и ЈП Војводинашуме односи се на истраживање биомасе. Наиме, у свим зеленим агендама биомаса је врло важна тема, при чему је потенцијал биомасе неретко нереално процењиван и оцењиван. Управо у том контексту Војводинашуме су са Шумарским факултетом развиле веома конкретан пројекат, који је ово питање посматрао са два аспекта.

– Први аспект су потенцијали биомасе на самом терену, дакле шта је оно што остаје иза редовне производње –  наводи др Маринковић. –  И добили смо податке да је тај остатак реално много мањи од оног у теорији. У сваком случају, фокус нам је био на коришћењу те биомасе: како ми као предузеће да инвестирамо, односно у ком правцу да та инвестиција иде. При томе је посматрана потенцијална потрошња те биомасе да бисмо је користили на економичан начин. И да ли је то економски оствариво. Други аспект се односио на окружење, односно тржиште – како је оно развијено, како је диверзификовано и где бисмо ми нашу биомасу могли да пласирамо. Када смо све то сагледали, добијени су веома конкретни резултати и смернице у ком правцу предузеће може да иде. И не само то, већ су кроз овај пројекат и доносиоци одлука на вишем нивоу, у смислу инвестиција, па и политике, добили много јаснију слику о томе шта је оно с чиме ми као предузеће располажемо, тачније с чим располаже АП Војводина, јер ми газдујемо државним шумама на подручју покрајине. 

Мирослав Стајић