SREMSKI KARLOVCI KONAČNO DOBIJAJU KULTURNI CENTAR: Istorijski špitalj postaje novo srce kulture!

Prvobitna namera o gradnji objekta na velikom parkingu u Sremskim Karlovcima koji bi objedinjavao sve aspekte kulture, preinačena je i na sednici Odbora za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca održanoj 13. decembra prošle godine, odlučeno je da se kupi zgrada u Ulici mitropolita Stratimirovića 110 za potrebe kulturnog centra. Pet dana kasnije Pokrajinska vlada donela je odluku o sufinansiranju kupovine tog objekta i izdvojila 60 miliona dinara za to.

Karlovački parlament se na poslednjoj sednici u prošloj godini saglasio s kupovinom usvojivši rešenje o pribavljanju tog objekta u svojinu opštine, i do isteka 2024. je kupoprodaja i obavljena. Sada se čeka da i Vlada Srbije prebaci ostatak od 121 miliona dinara kolika je procenjena vrednost zgrade jer je  odlučeno da obe vlade snose troškove kupovine. 

Kako je na skupštinskoj sednici održanoj 20. decembra, rekao predsednik karlovačke opštine Dražen Đurđić, zgrada zadovoljava proporcijama i istorijskom vrednošću uslove za formiranje takve institucije kulture koju Karlovci nisu imali. 

– Objekat je prilagodljiv za tu namenu i mislim da će dobro poslužiti svrsi – rekao je Đurđić. – Nalazi se u obuhvatu prostorno kulturno-istorijske celine „Staro jezgro Sremskih Karlovaca“, kao nepokretno kulturno dobro od posebne vrednosti. Sremski Karlovci su dobili priliku da kupe tu građevinu koja će objediniti sve kulturne aktivnosti na teritoriji opštine i šteta bi bilo propustiti je. Imaće u njoj prostor za biblioteku, salu za koncerte, galeriju, kancelarije... Mi nemamo parcelu za gradnju takvog objekta, a ostali ili pripadaju crkvi ili su zauzeti i zato je ovo bilo dobro rešenje. 

Budući Kulturni centar raspolagaće sa 1.890 metara kvadratnih prostora. 

Istoričar dr Žarko Dimić za kupovinu nekadašnjeg špitalja, odnosno gradske bolnice, kaže da je dobar potez u smislu da je lokalna samouprava došla u posed onog što joj je pripadalo u prošlosti. 

– Kada su Karlovci 1753. postali komunitet - slobodna vojnička varoš, bili su u obavezi da podignu špitalj, tj. bolnicu. Ona je sa zakašnjenjem podignuta na tom mestu, delako od tadašnjeg centra Karlovaca što je imalo smisla zbog bolesti koje su vladale u to doba kao što su kuga i kolera. Okolo je bilo i malo groblje. Bolnica je pružala usluge širokom krugu ljudi ne samo Karlovčanima u 18. i 19. veku pogotovo u vreme kuge. Zgrada zaista ima veliku istorijsku vrednost. Posle Drugog svetskog rata služila je  kao internat đacima Učiteljske škole. Nacionalizovana je posle toga i u nju se useljava administracija  karlovačke ciglane. U vreme velikih transformacija pripala je hrvatskoj kompaniji koja kupila ciglanu, a potom došla u ruke Dušanu Ristiću, koji je u njoj otvorio Visoku školu strukovnih studija za menadžment i komunikacije (MPK). Bez obzira što će Kulturni centar biti daleko od centra, dobro je što smo je vratili  u opštinsku svojinu – kazao je Dimić.

Kao što je Dimić rekao, stekavši status slobodne vojničke varoši, odnosno vojnog komuniteta 1753. godine, Karlovci su ostvarili pravo da na svojoj teritoriji organizuju sve oblike života, između ostalog i zdravstvenu zaštitu. Dugo je dokaz o tome pružala spomen-ploča na zgradi iz 1857. s potpisom patrijaha Josifa Rajačića, ali je ona sada potpuno nečitka.

Karlovčani su se obavezali da će od sopstvenih para sagraditi bolnicu, ali i osnovati fond iz kog bi se izdržavali siromašni i bolesni sugrađani. Ekonomska situacija nakon sticanja statusa komuniteta nije bila povoljna pa je gradnja bolnice počela tek 1770. Stav je bio da bolnicu treba sagraditi u Donjem kraju, na ulazu u mesto iz smera Beograda, gde bi se u slučaju pojave zaraznih bolesti u njoj mogli smestiti zaraženi.

Podignuta je na nestabilnom terenu, pa je 1797. srušena i izgrađena dve godine kasnije na boljem tlu.           

Z. Milosavljević

Foto: Đ. Radivojević

Zapis u knjigama Donje crkve od 1979. Godine

Prva informacija o bolnici pojavljuje se 1779. i to u matičnim knjigama Donje crkve, gde se navodi da je izvesni Miloš Tabak umro u karlovačkoj bolnici. Bolnica je bila opštinska ustanova, imala sopstveni budžet, iz kojeg je izdvajana suma za platu jednog bolničara, hranu i lekove za bolesnike, bolnički inventar, drva za ogrev, sveće za osvetljenje. Uživala veliku podršku i pažnju Generalne vojne komande u Petrovaradinu, kakvu nije nijedna druga ustanova u Karlovcima. Bila je potpuno uređena i snabdevena svim što je potrebno za rad. 

Generalna komanda 1778. postavila je hirurga dr Karla Fišera za lekara u njoj. Srpski deo stanovnišva tražio je od komande da umesto hirurga postavi školovanog lekara, fizika, te da to bude  dr Petar Miloradović. Njihovom zahtevu nije udovoljeno tada, ali oni su ga ponavljali u više navrata. Kao razloge navodili su da u Karlovcima ima 400 udovica i da ljudi umiru bez lekarske pomoći, jer je pomoć hirurga nedovoljna. Pritisnuta protestima građana, Vojna komada ipak izlazi u susret njihovim zahtevima i 26. aprila 1786. postavlja za lekara karlovačkog komuniteta fizikusa dr Jovana Živkovića.

Bio je to prvi univerzitetski obrazovan lekar u Karlovcima, koji se bavio naukom i vrlo brzo svojim radom stekao ugled, autorit i uvažavanje kod građana. Rodom je bio iz Sremske Kamenice, a medicinu je završio u Budimu. Njemu se pripisuju zasluge za prvi vodovod u Karlovcima, jer je tvrdio da je zdrava izvorska voda potrebna da bi se suzbile bolesti, pa je tako sa Čerata keramičkim cevima do centra sprovedena voda. Izgradnja česme Četiri lava smatra se krunom završetka tog vodovoda.