Četiri procenta građana ima više od 85 godina
PREKO PETINE POPULACIJE SRBIJE U TREĆEM DOBU Od dubokog siromaštva do nedostatka negovatelja NATAŠA TODOROVIĆ: STARENJE STANOVNIŠTVA JE SVAČIJA BRIGA
Stariji od 65 godina trenutno čine 22 odsto populacije u Srbiji, a među njima je i četiri procenta građana sa 85 i više godina.
Procenjuje se da će do 2040. svaki četvrti stanovnik biti pripadnik trećeg doba.
Već sada, sa prosečnom starošću od čak 43,85 godina, pripadamo najstarijem narodu u Evropi, ali i svetu, s tim da je u mnogim lokalnim samoupravama, naročito u jugoistočnoj Srbiji, statistika znatno nepovoljnija. Međutim, te brojke ne bi trebalo da stvore negativnu sliku o starijima, negujući stereotip da su skupi i da ih je mnogo, već da budu apel za prilagođavanje domaćih sistema socijalne i zdravstvene zaštite, tvrdi poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Prema rečima predsednice Upravnog odbora udruženja „Amity” mr Nadežde Satarić, nemali broj starijih osoba suočava se sa brojnim izazovima, a jedan od njih je slab materijalni položaj.
I profesionalne usluge i porodica
Moramo da radimo na povećanju broja usluga gerontodomaćica, ali i da formalni negovatelji koji brinu o našim roditeljima imaju bolje uslove za rad, veću platu, da imaju psihosocijalnu podršku – kaže stručna saradnica Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović. Kako još dodaje, ključna je u svemu tome i porodica, odnosno neformalni negovatelji, kojima treba pružiti podršku putem edukacija kako bi umeli da kvalitetno ispunjavaju ovu obavezu, a u isto vreme vode računa i o sebi.
– Primera radi, za juli 2024. godine, niže penzije od 25.000 dinara primilo je više od 450.000 penzionera, dok prag rizika od siromaštva iz 2022. godine iznosi 26.509 dinara – objašnjava Satarićeva. – Van penzijskog sistema je još 130.000 osoba starih 65 i više godina, od kojih su najveći broj starije žene, koje žive van velikih gradskih sredina, a neke od njih i u dubokom siromaštvu. Raspadanje tradicionalnih mreža za podršku, od porodičnih do komšijskih, koje nestaju kao posledica ekonomske migracije, znači i da mnoge od ovih osoba nemaju nikakvu porodičnu brigu i negu.
Siromaštvo je, dodaje, direktan put u degradaciju zdravlja, socijalnu izolovanost, bolest, depresiju i tavorenje na margini, a uz to se povećavaju podložnost diskriminaciji i nasilje nad starima, zbog čega poziva Vladu Republike Srbije da preispita svoje trenutne politike kako bi se obezbedio minimum materijalne sigurnosti.
Za juli 2024. godine, niže penzije od 25.000 dinara primilo je više od 450.000 penzionera
Kako naglašava stručna saradnica Crvenog krsta Srbije Nataša Todorović, starenje stanovništva je svačija briga i tiče se ne samo sadašnjosti nego i budućnosti, jer u jednom trenutku nećemo imati dovoljno ruku koje će nas negovati, te ističe da su potrebe za uslugama gerontodomaćica mnogo veće od ponude.
S. M-ć
