Четири процента грађана има више од 85 година
ПРЕКО ПЕТИНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ТРЕЋЕМ ДОБУ Од дубоког сиромаштва до недостатка неговатеља НАТАША ТОДОРОВИЋ: СТАРЕЊЕ СТАНОВНИШТВА ЈЕ СВАЧИЈА БРИГА
Старији од 65 година тренутно чине 22 одсто популације у Србији, а међу њима је и четири процента грађана са 85 и више година.
Процењује се да ће до 2040. сваки четврти становник бити припадник трећег доба.
Већ сада, са просечном старошћу од чак 43,85 година, припадамо најстаријем народу у Европи, али и свету, с тим да је у многим локалним самоуправама, нарочито у југоисточној Србији, статистика знатно неповољнија. Међутим, те бројке не би требало да створе негативну слику о старијима, негујући стереотип да су скупи и да их је много, већ да буду апел за прилагођавање домаћих система социјалне и здравствене заштите, тврди повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Према речима председнице Управног одбора удружења „Амитy” мр Надежде Сатарић, немали број старијих особа суочава се са бројним изазовима, а један од њих је слаб материјални положај.
И професионалне услуге и породица
Морамо да радимо на повећању броја услуга геронтодомаћица, али и да формални неговатељи који брину о нашим родитељима имају боље услове за рад, већу плату, да имају психосоцијалну подршку – каже стручна сарадница Црвеног крста Србије Наташа Тодоровић. Како још додаје, кључна је у свему томе и породица, односно неформални неговатељи, којима треба пружити подршку путем едукација како би умели да квалитетно испуњавају ову обавезу, а у исто време воде рачуна и о себи.
– Примера ради, за јули 2024. године, ниже пензије од 25.000 динара примило је више од 450.000 пензионера, док праг ризика од сиромаштва из 2022. године износи 26.509 динара – објашњава Сатарићева. – Ван пензијског система је још 130.000 особа старих 65 и више година, од којих су највећи број старије жене, које живе ван великих градских средина, а неке од њих и у дубоком сиромаштву. Распадање традиционалних мрежа за подршку, од породичних до комшијских, које нестају као последица економске миграције, значи и да многе од ових особа немају никакву породичну бригу и негу.
Сиромаштво је, додаје, директан пут у деградацију здравља, социјалну изолованост, болест, депресију и таворење на маргини, а уз то се повећавају подложност дискриминацији и насиље над старима, због чега позива Владу Републике Србије да преиспита своје тренутне политике како би се обезбедио минимум материјалне сигурности.
За јули 2024. године, ниже пензије од 25.000 динара примило је више од 450.000 пензионера
Како наглашава стручна сарадница Црвеног крста Србије Наташа Тодоровић, старење становништва је свачија брига и тиче се не само садашњости него и будућности, јер у једном тренутку нећемо имати довољно руку које ће нас неговати, те истиче да су потребе за услугама геронтодомаћица много веће од понуде.
С. М-ћ
