OD ME­TA­STAT­SKOG KAR­CI­NO­MA BE­ŠI­KE GO­DI­ŠNJE UMRE VI­ŠE OD 1.000 LJU­DI Obo­le­li i da­lje če­ka­ju sa­vre­me­nu te­ra­pi­ju

Reč je o te­škoj i pod­mu­kloj bo­le­sti, ko­ju struč­nja­ci naj­če­šće opi­su­ju i kao za­bo­ra­vlje­ni ma­lig­ni­tet.

Di­rek­tor Kli­ni­ke za uro­lo­gi­ju Uni­ver­zi­tet­skog kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je pro­fe­sor dr Zo­ran Dža­mić ka­že ka­ko je rak mo­krać­ne be­ši­ke agre­siv­na bo­lest ko­ja se te­ško le­či i ima lo­šu prog­no­zu. 

Br­zo mo­že da na­pre­du­je i da da­je me­ta­sta­ze. Kao i sa svim osta­lim ma­lig­nim bo­le­sti­ma, ra­na di­jag­no­za znat­no po­bolj­ša­va šan­se za uspe­šno iz­le­če­nje. 

Krv u uri­nu pred­sta­vlja ja­san sig­nal da bi tre­ba­lo po­sum­nja­ti na rak mo­krać­ne be­ši­ke. Me­đu­tim, kad lju­di pri­me­te ta­kvu pro­me­nu, upla­še se i ne tra­že le­kar­sku po­moć. 

To­tal­na he­ma­tu­ri­ja, od­no­sno kom­plet­no kr­vav urin, si­gu­ran je znak ko­ji mo­že da uka­že na ovu bo­lest. Ka­rak­te­ri­stič­no je da se ova­kav urin ne ja­vlja sva­ko­dnev­no, već po­vre­me­no, kod ne­kih oso­ba jed­nom u dva me­se­ca.

– Iz­o­sta­nak bo­la je još je­dan od raz­lo­ga zbog kog pa­ci­jen­ti ne tra­že le­kar­sku po­moć. In­fek­ci­je uri­nar­nog trak­ta, po­go­to­vo ako su hro­nič­ne, mo­gu da bu­du simp­tom ra­ka mo­krać­ne be­ši­ke. I op­struk­ci­ja, od­no­sno bol u ne­kom de­lu uri­nar­nog trak­ta mo­gu da uka­žu na ovu bo­lest – objasnio je dr Džamić. 

Sto­ga, kom­bi­na­ci­ja ra­ne di­jag­no­ze, efi­ka­sne hi­rur­gi­je i no­vih te­ra­pi­ja uli­va na­du da će­ se u bu­duć­no­sti uspe­šno iz­le­či­ti ve­ći broj bo­le­sni­ka sa ovom ma­lig­nom bo­le­šću, dodao je. 

–Kod nas je, me­đu­tim, ova vr­sta ma­lig­ne bo­le­sti „za­bo­ra­vlje­ni rak”, ko­ji sa­da u sve­tu ima no­ve te­ra­pij­ske op­ci­je i da­je na­du pa­ci­jen­ti­ma da će sa tom opa­kom bo­le­šću du­že i bo­lje ži­ve­ti. Oče­ku­je­mo da one usko­ro po­sta­nu do­stup­ne pa­ci­jen­ti­ma i u Sr­bi­ji – is­ta­kao je dr Dža­mić.

Me­di­kal­ni on­ko­log iz In­sti­tu­ta za on­ko­lo­gi­ju i ra­di­o­lo­gi­ju Sr­bi­je prim. dr Su­za­na Mat­ko­vić ka­že ka­ko je stan­dard le­če­nja he­mi­o­te­ra­pi­ja, što i je­ste pre­po­ru­ka svet­skih i evrop­skih vo­di­ča. 

Pa­ci­jen­ti do­bi­ju če­ti­ri do šest ci­klu­sa he­mi­o­te­ra­pi­je. Kod go­to­vo 70 od­sto po­stig­ne se te­ra­pij­ski od­go­vor u smi­slu da bo­lest ne na­pre­du­je ili se po­vla­či. 

Me­đu­tim, pro­blem na­sta­je vr­lo br­zo, za ne­kih de­vet do 12 me­se­ci, ka­da bo­lest na­pre­du­je. Ta­da su pro­ble­mi u le­če­nju ve­ći jer je sva­ka na­red­na do­stup­na he­mi­o­te­ra­pi­ja ma­nje efi­ka­sna.

– Ve­o­ma zna­čaj­no je što ima­mo le­ko­ve, a to su le­ko­vi iz gru­pe imu­no­te­ra­pi­je ko­ji bi bo­lest odr­ža­va­le u sta­bil­noj fa­zi, ta­ko­zva­na te­ra­pi­ja odr­ža­va­nja. Ova te­ra­pi­ja je pred­lo­že­na i od stra­ne svih on­ko­lo­ških i uro­lo­ških te­ra­pij­skih vo­di­ča – rekla je dr Matković. 

Kako dodaje, ova imu­no­te­ra­pi­ja je po­ka­za­la da ka­da pa­ci­jen­ti ima­ju do­bar od­go­vor na he­mi­o­te­ra­pi­ju ko­ja se pri­me­nju­je u pr­voj li­ni­ji le­če­nja. 

U slučaju da do­bi­ju te­ra­pi­ju odr­ža­va­nja, mo­gu da se po­stig­nu zna­čaj­no bo­lji re­zul­ta­ti, a što je naj­va­žni­je to je te­ra­pi­ja ko­ja uti­če da pa­ci­jen­ti ži­ve du­že i da ima­ju do­bar kva­li­tet ži­vo­ta. 

– Kod ne­kih pa­ci­je­na­ta bo­lest se čak po­vla­či i oni mo­gu da ži­ve do­sta du­že bez zna­ko­va pro­gre­si­je bo­le­sti. Za sa­da tu te­ra­pi­ju pri­me­nju­je­mo kod od­re­đe­nog bro­ja pa­ci­je­na­ta pre­ko čla­na 9 RF­ZO - ob­ja­sni­la je dr Su­za­na Mat­ko­vić.