NAUČNICI UTVRDILI DUGOROČNE POSLEDICE KOVIDA-19 Ko je najpodložniji srčanom i moždanom udaru, POSEBNO UGROŽENE OVE KRVNE GRUPE

Osobe koje su tokom prvog talasa pandemije imale tešku infekciju Kovidom-19 suočavaju se sa dvostruko većim rizikom od srčanog i moždanog udara, prema novim istraživanjima.

Studija, objavljena ove nedelje u časopisu „Arterioskleroza, tromboza i vaskularna biologija“ (Arteriosclerosis, Thrombosis, and Vascular Biology), a podržana od strane Nacionalnih instituta za zdravlje (NIH), otkrila je da povećani rizik može trajati i do tri godine.

Naučnici su se usredsredili na dugoročne kardiovaskularne rizike kod nevakcinisanih osoba koje su bile zaražene virusom tokom prvog talasa pandemije 2019. i 2020. godine.

U poređenju sa osobama koje nikada nisu imale Kovid-19, verovatnoća srčanog udara, moždanog udara i smrti bila je dvostruko veća kod onih koji su preležali virus, a čak četiri puta veća kod osoba koje su zbog infekcije morale biti hospitalizovane.

Opasnost je ostala prisutna više od tri godine nakon prve infekcije, što, prema studiji, predstavlja ozbiljnu pretnju za kardiovaskularno zdravlje, uporedivu sa dijabetesom tipa 2.

- Rezultati sugerišu da je teška infekcija Kovidom-19 katastrofalna komponenta - izjavio je dr Human Alajei, glavni naučnik studije za Ej-Bi-Si Njuz (ABC News) - Trendovi smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti između 2010. i 2019. bili su u padu, a onda je odjednom, između 2020. i 2022., deset godina napretka izbrisano zbog Kovida-19.

Prema studiji, osobe sa krvnim grupama A, B i AB bile su posebno osetljive na povećani kardiovaskularni rizik od Kovid-19, dok su osobe sa krvnom grupom 0 imale manju šansu za razvoj takvih problema.

- Krvna grupa je poznata kao faktor rizika za srčani i moždani udar - objasnio je Alajei, profesor populacionih i javnozdravstvenih nauka na Medicinskom fakultetu Kek pri Univerzitetu Južne Kalifornije. - Ako imate krvnu grupu A, B ili AB, virus je skloniji inficiranju tih krvnih ćelija, što ih čini podložnijima virusnom ulasku.

Istraživanje je analiziralo podatke iz UK Biobanke (UK Biobank), velike medicinske baze podataka koja se prvenstveno sastoji od podataka starijih, imućnijih i većinski belih učesnika. Ipak, slične studije sprovedene na drugim populacijama došle su do gotovo identičnih zaključaka.

Studija je takođe naglasila važnost vakcinacije protiv Kovid-19.

- Bez obzira na to koju ste vakcinu primili, šest meseci nakon vakcinacije ili bustera, šansa za srčani i moždani udar značajno se smanjila. No, imunitet slabi s vremenom, zbog čega su potrebni dodatni busteri. Ako se ne vakcinišete, mogli biste ponovo biti podložni teškoj infekciji Kovidom - rekao je Alajei.

Svako ko je imao tešku infekciju Kovidom-19, naročito ako je bio hospitalizovan, trebalo bi da razgovara sa svojim lekarom o potencijalno povećanim zdravstvenim rizicima koje virus donosi, istakao je Alajei.

- Razgovarajte sa svojim lekarom i otvorite diskusiju o tome. Virus ne nestaje, stoga je važno započeti razgovor o tome. Redovno se vakcinišite, primajte bustere i idite na redovne preglede - zaključio je, piše Ej-Bi-Si.