NAJGORE JE PROŠLO Stručnjak objasnio kako se dogodio incident sa lož uljem u Nišu

Prema nezvaničnim informacijama iz istrage, pretpostavlja se da je lož ulje, koje se takođe nalazilo na podu u određenoj količini, dospelo u kanalizaciju. Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta, gostovao je u emisiji "150 minuta" na Prvoj i tim povodom otkrio kako lož ulje utiče na zdravlje i šta se dešava u slučaju da su se radnici otrovali njime.

"Znate kako, kada sam pročitao tu vest i kada se pojavila prva informacija da se radi o mazutu, bio sam malo zbunjen. Mazut je teška frakcija, podsetiću gledaoce da se frakcionom destilacijom nafte dobija laka frakcija, benzinska od 50 do 100, odnosno 100 do 200, zatim frakcija od 200 do 280, to je naredna frakcija koja je kerozinskog tipa, pa onda ide frakcija od 280 do 350 - lož ulje. Iznad 350 su maziva ulja i tek onda mazut. On u sebi sadrži teška jedinjenja sa azotom, sumporom i kiseonikom, neka od njih mogu da budu toksična, ali zbog veličine molekula, nisu tako lako isparljiva. Zato sam bio zbunjen na koji način iz mazuta mogu da se oslobode gasovite supstance u tolikoj količini. To je, teorijski, nemoguće", rekao je profesor.

"Sad smo čuli da se ne radi o mazutu, već o lož ulju. Tu postoji mogućnost da se neke kompomente oslobode u gasovitom agregatnom stanju, ali ni to nije frakcija koja tako lako oslobađa gasovite supstance. Kad se nađe sirova nafta, pa i lož ulje u životnoj sredini, ponašaće se različito zavisno od toga u kakvoj se sredini nalaze. Dva paramtera koja najviše utiču na to su temperatura i pritisak. Sad dolazimo do ključnog pitanja, u kolikoj meri gasovite supstance mogu da budu toksične, kancerogene, terogene, mutagene... To je u ovom trenutku najvažnije za građane Niša, u kolikoj meri su oni u opasnoti", rekao je profesor Jovančićević.

Pretpostavka profesora je da je hemijska reakcija nastala mešanjem lož ulja i jedinjenja iz kanalizacije.

"Bez obzira što sam rekao da je to lakša frakcija od mazuta, i dalje je pomalo zbunjujuće da je ona dala toliku količinu gasovitih supstanci da se osetila toliko daleko od mesta zagađenja. To se sada meri u stotinama metara, u objektima gde se to osetilo i to je prošlo kroz kanalizacioni sistem. Postoji mogućnost, ako se ulje izlilo u kanalizacioni sistem, da je došlo do hemijske reakcije sa onim jedinjenjima koja se nalaze u kanalizacionom otpadu. Da li je došlo do toga ili ne, ja to u ovom trenutku ne mogu da kažem", rekao je profesor.

"Meni se čini da je ovo veća opasnost za vode, a ne za vazduh. Mislim da, ovo je vrlo slobodna i hrabra izjava, mislim da nema toliko opasnosti. Daj Bože da se u narednim satima i danima ne desi nešto što će da me demantuje. Mislim da je opasnost prošla i da rizika možda i više nema. Zamislite da me nešto demantuje, kakav će odjek biti. Ja izražavam nadu da je to tako, ali da bih dao precizne odgovore, moram da imam sve parametre, poput količine lož ulja.

"Znate, kada sam kao docent mnogo više radio u laboratoriji, radio sam sa najnižom frakcijom. U jednom trenutku imao sam stomačne tegobe, otišao sam kod lekara i uradio ultrazvuk. Doktorka me je pitala da li radim na benzinskoj pumpi, ne znajući čime se ja bavim. Uplašio sam se jer sam shvatio da je moja stalna izloženost naftnom proizvodu narušila moju jetru i pankreas. Smanjio sam rad u laboratoriji. To jesu lakše frakcije, svakako su toksičnije, a kod ulja, isparenja su manja. Kad su manja, manja je količina zagađujuće supstance, manje ulazi u organizam i manji je rizik od nekih bolesti", rekao je profesor.